Prethodni članak
Geološki zavod istražuje podzemne vode i izvore, povezano s potencijalnim rudnicima litijuma
Geološki zavod Srbije istražuje podzemne vode i vodoizvorišta u gornjomilanovačkim i požeškim selima, a članovi Ekološkog udruženja „Suvoborska greda“ opravdano sumnjaju tvrdnju zavoda da istraživanje nije povezano sa potencijalnim rudarenjem litijuma.
Tim povodom udruženje je izdalo saopštenje u kome se kaže:
Dok Vlada Srbije na čelu sa Milošem Vučevićem poziva stručnu javnost da se izjasni o rudarenju litijuma, a Rio Tinto objavljuje Nacrt studije uticaja na životnu sredinu u Jadru, u našem kraju Geološki zavod Srbije (GZS) sprovodi istraživanja podzemnih voda i vodoizvorišta.
Iako tvrde da istražuju isključivo za potrebe OHGK (osnovne hidrogeološke karte), mi sumnjamo u njihove dobre namere i verujemo da istražuju vodoizvorišta za potrebe rudarenja. Zašto?
Na mestu v. d. direktora Geološkog zavoda Srbije je mr Vesna Tahov, jedna od učesnika ozloglašene Međunarodne konferencije o rudnim resursima u Srbiji, koja je planirana da se održi u hotelu Metropol i koju smo zajedno sa ostalim udruženjima SEOS-a uspeli da prekinemo.
Prema agendi, Vesna Tahov je trebalo da govori o suočavanju sa najvećim problemima u geologiji i rudarskoj industriji. Sa njom je na istu temu trebalo da govori i Dragan Dragić, menadžer istraživanja kompanije „Konstantin Resource”. Budući da smo geologe te kompanije sprečili da uzimaju uzorke sa privatnog zemljišta u Gojnoj Gori, verujemo da smo jedan od problema o kojima je trebalo da govore upravo mi.
Osim toga, Tahov je kao bivša direktorka Urbanističkog zavoda Beograda blisko sarađivala sa Goranom Vesićem i Sinišom Malim, velikim zagovornicima rudarenja litijuma, a na mesto v. d. direktora Geološkog zavoda postavljena je od strane Vlade Srbije.
Vođa istraživačkog tima GZS na terenu, kako se navodi u dokumentu koji je dostavljen opštini Požega, je dr Branko Miladinović. Na sajtu Rudarsko-geološkog fakulteta dostupna je doktorska disertacija Branka Miladinovića zaposlenog u Geološkom zavodu, koja jasno pokazuje da su njegova stručna oblast hidrogeološki uslovi eksploatacije ruda.
Ako to nije dovoljno simptomatično, zanimljiv je i podatak da se na početku disertacije Miladinović zahvaljuje, među ostalima, kolegi V. Cvetkoviću. Iako se ne navodi puno ime, sve ukazuje na to da je reč o Vladici Cvetkoviću, koji je kao dekan Rudarsko-geološkog fakulteta primao donacije Rio Save i koji je danas među glavnim zagovornicima rudnika u Jadru. Mada to nije nikakav dokaz njihove dalje saradnje, dovoljno je da produbi našu sumnju.
Konačno, ispred Geološkog zavoda tvrde da ne istražuju ni za jednu kompaniju nego za državu i pritom očekuju da im verujemo na reč.
Ako je Vlada Srbije mogla da porekne navodnu zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma, ako je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” mogao da sarađuje s Rio Tintom i falsifikuje rezultate analize u njihovu korist, ako je Rudarsko-geološki fakultet mogao da prima donacije i zauzvrat podržava projekat Jadar i ako je u Narodnoj skupštini moglo da nestane 38.000 potpisa građana za narodnu inicijativu protiv iskopavanja litijuma – ima li razloga da verujemo Geološkom zavodu čije čelnike postavlja Vlada Srbije?
________________________________________________________________
