Odlazak na posao i prenošenje znanja mlađima, poziv koji je decenijama bio cenjen i prestižan, u Srbiji se pretvorio u opasno zanimanje.

Beograd, Čačak, Priboj, Bačka Palanka nabraja Dobrivoje Marjanović gradove u kojima su napadnuti prosvetni radnici u poslednjih mesec i po dana.

„Ovo je uzelo maha – samo u jednom danu imali smo dva napada u Beogradu“, kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) za BBC na srpskom.

Nezadovoljna zaključenom ocenom, majka učenika petog razreda osnovne škole nasrnula je u četvrtak, 13. juna na nastavnicu biologije u beogradskoj Osnovnoj školi „Jovan Dučić“, osaopšteno je iz Trećeg osnovnog tužilaštva.

Istog dana, roditelji su napali učiteljicu Osnovne škole „Sveti Sava“ u Beogradu i protiv njih je podneta krivična prijava za nasilničko ponašanje, saopštilo je Prvo osnovno tužilaštvo, dok je u Čačku verbalno napadnuta učiteljica.

Nasilje u školama u Srbiji, kako među decom, tako i prema nastavnicima, sve je učestalije, a zemlja se još nije oporavila od šoka posle majskih tragedija kada je u samo dva dana ubijeno 17 ljudi, većinom dece i mladih.

„Apsolutno osuđujem rušenje ugleda obrazovnog sistema, digniteta i dostojanstva nastavnika. Moramo oštrije sankcionisati ovakve situacije i više raditi na preventivi“, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i izrazila zabrinutost zbog ovih događaja.

Ona je istakla da odrasli treba da budu modeli ponašanja i uzor deci.

„Važno je da javnost zna da kada je reč o ovakvim slučajevima, osim škole i Ministarstva prosvete, postupa više nadležnih institucija. Najpre policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad, koji imaju mehanizme sankcionisanja u skladu sa zakonom“, navela je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Napadnuta učiteljica u OŠ „Milica Pavlović“

Zbog učestalih napada na prosvetne radnike predložene su izmene Krivičnog zakona kojim bi bilo uvedeno posebno krivično delo – „napad na zaposlene u obrazovanju“.

„Postojeća zakonska regulativa nije davala efekat i jasno je da je potrebno da se menja“, kaže Marjanović.

Uvođenje novog krivičnog dela predloženo je po uzoru na prethodne izmene iz 2019, kada je u Krivični zakon uneto delo „napad na advokata“.

Veljko Delibašić, predsednik Advokatske komore Srbije, kaže da „zaprećene kazne po sebi nikad ne rešavaju problem“.

„Izvršioci dela se ne boje zaprećene kazne već otkrivanja i procesuiranja, tako da same izmene Krivičnog zakonika nikada nisu dale neke spektakularne rezultate“ u zaštiti advokata, kaže za BBC.

Izvršioci nekoliko napada na advokate su relativno brzo izvedeni pred sud, što njegovim kolegama uliva nadu da su adekvatno zaštićeni, kaže.

Iako se nada da će izmene krivičnog zakona biti što pre donete, i Marjanović naglašava da bez primene u praksi ništa neće vredeti.

„Uzalud nam svi zakoni i odredbe ako se to ne bude primenjivalo. A videli ste kako u Srbiji zakon može selektivno da se primenjuje“, kaže.

Šta donose izmene Krivičnog zakona?

Zaposleni u obrazovanju obavljaju posao od javnog značaja, tako da po sadašnjem Krivičnom zakonu već imaju veću krivično-pravnu zaštitu, objašnjava Delibašić.

Ako bi neko nastavniku naneo teške telesne povrede, mogao bi da dobije veću zatvorsku kaznu nego u slučaju da je napadnuta osoba koja ne obavlja posao od javnog značaja.

Pored obrazovanja, i zaposleni u zdravstvu, javnom prevozu, informisanju i advokaturi rade posao od javnog značaja.

„Sada postoji krivično delo ‘napad na advokate’“, ali, na primer, teška telesna povreda prema advokatu, i po ranijem i po sadašnjem zakoniku nosi istu zaprećenu kaznu“, kaže predsednik Advokatske komore Srbije.

Ovo krivično delo obuhvata nanošenje lakših i težih telesnih povreda, ali i oštećenje imovine i podrazumeva i napad na članove porodice advokata.

Prosvetari su tražili istu vrstu zaštite u budućim izmenama Krivičnog zakona, ali zahtev nije do kraja prihvaćen.

„Iako je bilo slučajeva da nastavnicima budu oštećena kola ili kuća, rečeno nam je da taj deo ne može biti uređen na isti način kao i kod advokata, jer dok oni obavljaju posao u privatnim kancelarijama, mi radimo u učionicama koje su vlasništvo države“, kaže Marjanović.

Inicijativa za izmene koje bi dodatno zaštitile nastavnike pokrenuta je posle napada na profesora u Bačkoj Palanci, kome je bivši učenik naneo teške telesne povrede.

Prosvetni radnici su zbog ovog napada obustavili nastavu i organizovali protest, te su usledili razgovori o izmenama zakona.

„Da nije bilo reakcije zaposlenih u obrazovanju, verovatno da bi i slučaj iz Bačke Topole završio u nekoj fioci jer direktori ne žele da javnost sazna, pod izgovorom da to može šteti školi“, kaže Marjanović.

Mnoge kolege ni ne prijavljuju napade jer ne očekuju reakciju, smatra on.

Istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da je nešto više od 16 odsto nastavnika srednjih škola pretrpelo fizičko nasilje, a 78 odsto verbalno.

Manje od 18 odsto njih je bilo meta krađe ili uništavanja lične imovine, pokazuju podaci.

Ko može da bude službeno lice?

Povodom učestalih napada na nastavnike, ali i lekare i vozače, moglo se čuti da bi im trebalo dodeliti status službenog lica.

Međutim, takva izmena niti je moguća, niti bi bila korisna, smatra Veljko Delibašić.

„Zaboravlja se da titula službenog lica nosi mnogo drugih odgovornosti.

„Takođe, po zakonu, službeno lice je lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti, a škola nije državni organ. Sa statusom službenog lica, ni nastavnici, ni druge profesije ne bi bili zaštićeniji, a dobili bi mnogo više obaveza“, kaže.

Đukić Dejanović o napadima na nastavnike: „Moramo oštrije sankcionisati ovakve situacije“