Nakon vesti o smrti čačanske legende oglasili se sportski radnici

Želovu legendu, Milana Pecu Petronijevića, su svi voleli, naročito prijatelji, igrači, kolege i treneri… Jedan od njih je sjajan prijatelj i kolega Raško Rale Bojić:

„Teško je pričati o čoveku za koga sam bio emotivno vezan. Prvo, kao igrač, potom kolega sa kojim sam započeo trenerski put pre tri decenije. Pored profesionalnih trenutaka puno sati proveli smo u druženju, naravno, uz košarkaške aktuelnosti i priče o košarci. Peca je, u velikoj meri, uticao na moj trenerski put, poimanje trenerskog posla. Znamo kakav je život trenera, hazarderski, kompleksan, zahtevan…Peca je bio izuzetan čovek, karakteran, moralan, od integriteta, sa izgrađenim stavom. Čovek za primer kakvih nema ili ih je sve manje. Bio je veliki profesionalac, trener stvaralac, koji je u našem gradu iznedrio veliki broj igrača, koji su se ostvarili. Napravili ozbiljne karijere. I veliki Dule Vujošević je poštovao Pecin trenerski rad, uvek je pitao i u internoj komunikaciji pozdravljao Pecu. Najteže je biti trener u svom gradu, a Pecina karijera nije u skladu sa znanjem i potkovanošću. Kada je Peca u pitanju ne mogu da razdvojim veliko prijateljstvo i kolegijalno poštovanje. Porodica Petronijević apsolutno može da bude ponosna na Milanov životni put, karijeru i druželjubivost. Na privrženost porodici. Neponovljiv čovek“, konstatovao je Rale Bojić.

O Milanu Peci Petronijeviću (1950 – 2024) za nas je govorio i legendarni trener Dule Vujošević:

„Peca je bio jedan od nekoliko najboljih ljudi koje sam upoznao. Jako mi je žao, otišao je prerano, učestvujem u žalosti, iskreno saučešće porodici i familiji. Često smo razgovarali, najviše o košarci“, pogođen i iznenađen odlaskom prijatelja Petronijevića kazao je Duško Vujošević.

Saša Savić o Peci Petronijeviću:

„Kod Pece sam bio od sedmog razreda, kratko kod Zorana Biorca, a potom sam se priključio generacijama dečaka rođenih 1969./70. godine. Kadetski i junioski period proveo sam sa Pecom. Nakon vojske zajedno smo prešli u Borac. Nisam se snašao kod Vlada, a Peca mi je puno pomogao jer je Bleku Jankoviću kazao kako može da se ophodi. Počeo sam da igram ozbiljnu košarku, prešao sam u Radnički, pa Hemofarm. Uvek kada sam dolazio u Čačak viđao sam se sa Pecom i komentarisao. I šta je bilo dobro i posebno šta nije bilo u redu. Nakon igračke karijere ponudio mi je da radim trenerski posao. Naravno, Peca je bio i životni savetnik, možda sam nekada mislio da nije u pravu, ali vreme me je demantovalo. Nikola Jovanović je rekao da je Peca bio njegov drugi otac. Definitivno Milan Petronijević je bio najveći od svih“, podvukao je Saša Cvika Savić.

Autor: Đurđe Mečanin