Veliko otkriće BIRN-a o imovini poslanika SNS: Penthausi u Beogradu i apartmani na Zlatiboru

Uticajni član SNS-a koji kao advokat zastupa, između ostalih, Predraga Koluviju i Dijanu Hrkalović, postao je vlasnik tri luksuzna stana na Voždovcu, kao i dva apartmana na Zlatiboru, otkriva BIRN. Agencija za sprečavanje korupcije je ove stanove objavila na sajtu tek posle upita BIRN-a, pošto skoro dve godine nije ažurirala podatke o njegovoj imovini

Vladimir Đukanović, narodni poslanik, član predsedništva Srpske napredne stranke i advokat, u poslednjih nekoliko godina postao je vlasnik tri stana i tri garažna mesta na beogradskoj opštini Voždovac i dva apartmana na Zlatiboru. Sve nekretnine Đukanović je stekao kupovinom, a Đukanović za BIRN kaže da je stanove kupio na rate preko svoje advokatske kancelarije.

Podaci o imovini Vladimira Đukanovića, koje je Agencija za sprečavanje korupcije dužna da redovno objavljuje, nisu bili ažurirani gotovo dve godine, sve dok Agenciju nije kontaktirao novinar BIRN-a.

„Molim [Nebojšu] Stefanovića da menjamo imovinu iste sekunde, je l’ može tako? Ja živim u stanu svojih roditelja, životni san mi je da kupim stan sebi“, pričao je narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović na televiziji Pink, sredinom 2022. godine.

Ovo je izjava koju Đukanović – inače advokat od 2018. godine – često ponavlja: već dugi niz godina govori o tome da živi na 22. spratu solitera na Banjici, u stanu svojih roditelja, a te 2022. je javno izrazio želju da konačno kupi i svoj stan.

Želja mu se, očigledno, ispunila.

Kako pokazuju zvanični podaci, poslanik Đukanović je u međuvremenu kupio čak tri penthausa u luksuznom voždovačkom naselju Park Villa Residence, zajedno sa tri garažna mesta, kao i dva apartmana koji se nalaze, kako je Đukanović rekao za BIRN, na Zlatiboru.

Podaci o njegovoj imovini, stečenoj u poslednje dve godine, nisu bili javno dostupni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije sve dok novinari BIRN-a nisu Agenciji uputili pitanja o imovini ovog poslanika.

Neažurne podatke iz Agencije su objasnili održavanjem izbora i velikim brojem imovinskih karti koje obrađuju, ali u zakonu piše da podaci o imovini funkcionera moraju biti javno dostupni.

Vladimir Đukanović je jedan od najuticajnijih članova vladajuće Srpske napredne stranke. Član je predsedništva i glavnog odbora SNS i poslanik u Skupštini Srbije od 2014. godine. Bio je član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Kao advokat zastupao je, ili još uvek zastupa, Predraga Koluviju, prvooptuženog u predmetu „Jovanjica“, Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova, Andreja Vučića, brata predsednika Srbije i uticajnog člana SNS-a, kao i bivšeg predsednika beogradske opštine Palilula Aleksandra Jovičića, kome se sudi zbog optužbe da je učinio krivično delo trgovina uticajem.

Vladimir Đukanović kupio tri penthausa na Voždovcu

Prema podacima iz katastra, a i sa sajta Park Villa Residence, stanovi Vladimira Đukanovića nalaze se u istoj zgradi, na istom povučenom spratu, jedan do drugog, a površine su 101, 90 i 86 kvadratnih metara, dok je svako garažno mesto površine po 13 kvadrata.

Vladimir Đukanović kaže za BIRN da je sklopio ugovor za kupovinu tih stanova još 2020. godine, kad još „nije ni ašov bio zaboden“.

„Ja sam to tada pred koronu, bukvalno sam uhvatio onaj poslednji talas. Moja advokatska kancelarija je to kupila i sve je išlo preko kancelarijskog računa, sve je tako isplaćeno“, kaže Đukanović za BIRN.

Na pitanje BIRN-a kolika je cena kvadrata bila tada, Đukanović kaže da je iznosila 2.050 evra za kvadratni metar.

„Oko 620 i nešto hiljada evra [je koštalo]“, kaže Đukanović i dodaje da je njegova kancelarija plaćala na rate i sve isplatila krajem prošle godine.

„Plaćam sa računa kancelarije i struju i vodu i održavanje zgrade i sve što bude bilo isključivo sa računa kancelarije. Tu će mi biti kancelarija, a delom ću malo i da se preselim“, dodaje on.

BIRN je kontaktirao Park Villa Residence i saznao da su svi stanovi rasprodati „pre godinu-dve“, kao i da je cena penthausa tada bila 3300 evra po kvadratnom metru, plus porez na dodatu vrednost (PDV), kojeg plaća kupac.

Agencija za sprečavanje korupcije podatke o nekretninama Vladimira Đukanovića upisala tek nakon upita BIRN-a

Tri skupocena penthausa sa garažnim mestima u luksuznom naselju na Voždovcu nisu bila evidentirana u Đukanovićevoj imovinskoj karti u registru koji vodi Agencija za sprečavanje korupcije, kada je novinar BIRN-a 17. juna 2024. godine posetio sajt Agencije.

Tada, prema poslednjoj objavljenoj imovinskoj karti na sajtu Agencije iz septembra 2022, poslanik Đukanović je bio vlasnik samo stana od 35 kvadrata. Prema podacima iz katastra, jedina nekretnina slične kvadrature jeste zajednički stan Đukanovića i njegove supruge od 33 kvadrata, koji se nalazi u Mionici.

Nakon što je novinar BIRN-a upitao Agenciju da li je narodni poslanik Đukanović podneo još neki izveštaj o imovini i prihodima, tj. da li su podaci na sajtu agencije ažurni, ova tri stana, tri garažna mesta i još dva jednosobna apartmana su se pojavila na njihovom sajtu.

Agencija je propustila da objavi čak dva izveštaja o imovini i prihodima Đukanovića i to je uradila tek nakon pitanja BIRN-a.

Ovo je manevar Agencije koji su novinari BIRN-a već iskusili: nakon pitanja novinara, Agencija je postavila na sajt izveštaj o imovini za 2023. godinu; novinar je to primetio, pa je u petak 21. juna postavio dodatna pitanja Agenciji, između ostalih i zašto Agencija nije odmah objavila imovinsku kartu po prispeću, nego je čekala novinarsko pitanje da to uradi.

Agencija je u odgovoru BIRN-u navela da je Vladimir Đukanović agenciji dostavio Izveštaje o imovini i prihodima septembra 2022, maja 2023. i marta 2024. godine.

U međuvremenu, Agencija je objavila i izveštaj iz 2024. godine, a novinaru se zahvalila što je ukazao na ove podatke, „te su nakon dalje provere, izveštaji javno dostupni”.

Agencija je ujedno saopštila da je „s obzirom da su bili parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, kao i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda, u Registar imovine i prihoda javnih funkcionera stigao veliki broj Izveštaja, koji se obrađuju po prioritetima”, te da su prioritet u obradi izveštaji „aktivnih i do skoro aktivnih javnih funkcionera, kao i javnih funkcionera na najvišim javnim funkcijama izvršne vlasti”.

Ostalo je nejasno kako je imovinska karta Vladimira Đukanovića ostala neažurirana tokom skoro dve godine, s obzirom da je on, prema Agenciji za sprečavanje korupcije „prioritet”, jer je aktivni javni funkcioner.

Podsetimo, Agencija je postupila na sličan način kada ih je u junu 2022. novinarka BIRN-a Jelena Veljković pitala o imovini načelnika beogradske policije Veselina Milića: nakon novinarskih pitanja, na sajtu Agencije volšebno se pojavila nova, ažurirana imovinska karta Veselina Milića.

Zašto imovinske karte državnih zvaničnika nisu ažurne?

Nekadašnji član Odbora Agencije Zoran Stojiljković za BIRN kaže da „ta argumentacija” da Agencija nije ažurirala imovinske karte zbog izbora – „ne stoji”.

„U periodu 2022-2024 svake godine su bili izbori, i to više ne može da bude nikakvo obrazloženje – da su nenaviknuti na praćenje izbora. Nije jasno zašto ne ažuriraju makar u ritmu u kome se izveštaji podnose – a ako nisu, onda očito imaju problem s kapacitetima. U odnosu na planove, oni su uvek bili podzastupljeni, ali očito da disciplinovanje od strane vlasti u zadnjih nekoliko godina pokazuje svoje efekte”, kaže Stojiljković.

Božo Drašković, takođe nekadašnji član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije, kaže da postoji nekoliko mogućih razloga za ovakvo postupanje Agencije.

„Jedna ravan jeste aljkavost i neodgovornost funkcionera, koja može postojati, iako je zakonska regulativa dosta precizna i obavezuje funkcionera da svaku promenu prijavi Agenciji”, objašnjava on za BIRN.

Drašković dodaje da „ukoliko je funkcioner nije napravio grešku i propustio da prijavi, nego je prijavio, a Agencija nije ažurirala podatke, ona to može da radi zbog svoje neorganizacije i aljkavosti, dakle, da ne radi svoj posao”.

„Da li ima dovoljno resursa? To je problem Agencije, ti podaci su tu zbog javnosti, da bi javnost pratila tokove gomilanja, odnosno generisanja bogatstva kod funkcionera.

„Treći aspekt jeste da je moguće da [Agencija] namerno ostavlja vreme da se ne bi pokrenula procedura unutar Agencije za utvrđivanje nesklada između imovine i dohotka, odnosno, da postoji neki drugi skriveni dohoci koji pokrivaju tu imovinu”, zaključuje Drašković.