Šta raditi nakon krađe izbora

Шта ради власт, а шта ради опозиција у Чачку након избора и шта треба радити

„Шта да се ради“ је познати роман Николаја Чернишевског у коме он прича причу о жени која жели да се ослободи и еманципује од конзервативног и репресивног режима. Ситуација јако подсећа на Србију и Чачак данас.

Народ и грађани желе да се ослободе од репресивног и заосталог режима, а смицалицама, триковима и манипулацијом, власт опстаје, док опозиција посустаје!

Наиме, од избора у Чачку је прошло скоро месец дана, а да нико још увек не зна коначне резултате избора, нити се зна када ће их бити!

Имамо само јалова тумачења законских одредби, док од одлука институција надлежних да ово реше имамо само једну одлуку Вишег суда у Чачку, која је неизвршива и немогућа. Виши суд суштински налаже, према тумачењу правника, да се непостојећа службена белешка фалсификује, јер оригинална није урађена када је требало.

Чак се и не позива на одговорност онај који је био у обавези да ту службену белешку уради, а то је Начелник за опште и заједничке послове.

Имамо и поднете кривичне пријаве против председнице Градске изборне комисије и начелника Градске управе за опште и заједничке послове од стране четири опозиционе изборне листе, где ће, познајући рад српског тужилаштва, уследити ћутање тужилаштва, развлачење и одуговлачење, што ова власт врло често практикује као вид игнорисања било какве воље грађана изражене на овај или онај начин.

Понашање власти је углавном разумљиво и предвидљиво.

Наиме, властима на располагању стоји читав низ инструмената којима ће се изборни процес развући и обесмислити до краја, укључујући и интервенцију републичких власти које могу увести принудну управу у граду Чачку или расписати нове изборе.

У сваком случају контрола градске касе остаје тамо где је и била, а овако недоречену и нејасну ситуацију власт може да држи и у наредних 6 месеци до годину дана, законски покривену и у лавиринту различитих законских тумачења.

А шта ради опозиција? Опозиција у Чачку ћути!

Оно што чуди јесте понашање опозиције и оно што иста себи дозвољава, а то је да својим ћутањем даје „ветар у леђа“ оваквом понашању власти.

Познато је да озбиљни системи и озбиљни „играчи“ увек имају резервни план и алтернативе за стресне и кризне ситуације, поготово што је понашање власти било и очекивано и предвидљиво.

Очигледно да тај план није прављен те се стиче утисак да опозиција безрезервно верује институцијама успаваним у партократији и одавно отуђеним од носиоца суверености тј. грађана и да очекује „додир Божје руке“ који ће решити ову ситуацију.

Бирачи су, са друге стране, све више разочарани, непредвидљивији и опаснији, јер се ствара утисак да њихова воља није битна и да „није битно како се гласа, већ ко броји гласове“, како је својевремено говорио друг Стаљин.

Решења за опозицију су јасна и намећу се сама по себи, са друге стране: Јединство опозиције! Заједнички став, којим ће натерати власт да призна изборну превару у Чачку.

А после? После могу и нови избори, зар не?

Иницијатива за будућност
Тим за аналитику и планирање политичких, правних, екомомских и геополитичких перспектива Србије и Балкана