Direktor JKP Duboko: Čeka se dozvola za nastavak odlaganja smeća iz okolnih gradova

Deponija Duboko je, navodi direktor JKP Duboko Momir Milovanović, skoro u potpunosti sanirana posle velikog požara početkom maja, drugog od marta ove godine, i na njoj se odlaže samo otpad iz Užica.

Momir Milovanović Foto: Nenad Kovačević

– Ne znamo kada će početi da stiže otpad iz drugih gradova. Čekamo odgovor Ministarstva za zaštitu životne sredine na naš zahtev za izdavanje privremene dozvole, na osam ili devet meseci, dok se ne napravi nova ćelija. Do tada nećemo primati otpad iz drugih gradova, jer su kapaciteti popunjeni, a dozvola nam je istekla – rekao je za naš portal direktor JKP Duboko.

Čačanski otpad od ponedeljka ide u Kragujevac, umesto deponije gradi se spalionica

Tender za izvođača radova za sanaciju, modernizaciju i proširenje deponije, vredan 30 miliona evra koji je raspisalo to Ministarstvo, završen je, kaže, 24. juna.

O obećanju ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović da će radovi početi u septembru ove godine, on navodi da bi „uskoro trebalo da se završi evalucija tenderskih ponuda o izgradnji novog dela deponije, postrojenja za prećišćavanje otpadnih deponijskih voda, sistema za iskroriščavanje gasa i zacevljenju Turskog potoka i da bi radovi trebalo da počnu u najavljenom roku“.

Deponija Duboko Foto: Nenad Kovačević

Drastično smanjenje količine otpada koji se odlaže na deponiju, ističe,  „negativno utiče na poslovanje JKP Duboko“ i dodaje da se „od naplate potraživanja iz prethodnog perioda isplaćuju obaveze prema dobavljačima i  plate zaposlenima„.

Osim Užica, osnivači Regionalnog centra za upravljnjem otpadom su Čačak, Lučani, Ivanjica, Arije, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega i Čajetina. Oni su, podseća direktor, obavezni da obezbede novac za funkcinisanje preduzeća i u uslovima kada su smanjeni prihodi od odlaganja otpada, kao i da snose troškove gašenja požara, u procentima sa kojim učestvuju u osnivanju preduzeća.

– Ukoliko sadašnja situacija potraje, moraćemo da otpuštamo radnike, jer nemamo dovoljno prihoda, pošto se smeće prikuplja samo iz Užica – poručio je direktor Milovanović.

Čačak na pragu ekološke katastrofe: Otpad se gomila u Prelićima, meštani očajni

Međutim, meštani sela u blizini deponije i drugi Užičani, okupljeni u udruženje „Da (ne) dišemo Duboko“, peticijom zahtevaju od lokalne vlasti da se na toj deponiji zabrani odlaganje smeća iz okolnih gradova i da ona služi isključivo za odlaganje otpada iz Užica.

Protest u Užicu     Foto: Nenad Kovačević

Zahtevaju i referendum na kome bi se Užičani izjasnili o toj inicijativi, ali i da se krivično gone oni koji su odgovorni za izbijanje požara i ekološku katastrofu.

Tužba protiv čačaskog Komunalca

Direktor JKP Duboko je potvrdio da je to preduzeće tužilo JKP Komunalac iz Čačka zbog neplaćenih 53 miliona dinara za usluge transporta i deponovanja otpada. Sud je, kaže, odlučio da Komunalac plati taj iznos, ali je čačansko preduzeće uložilo žalbu i čeka se odluka suda.

Okolni gradovi iz kojih se, pre požara, dovozilo smeće na deponiju, sada otpad odvoze u druge gradove ili su na svojoj teritoriji formirali divlje deponije i to na lokacijama na kojima su one nekada bile, ali su odavno zatvorene i rekultivisane. Na sve to država ne reaguje.

– To je katastrofa, haos od neodgovornosti, neznanja i javašluka – ocenjuje za naš portal Velimir Mitrović, Čačanin koji je učestvovao u projektovanju deponije Duboko.

Otvoreno o svemu: Velimir Mitrović, projektant deponije „Duboko“

Situacija je, ističe, „sada gora, nego 2004. godine, kada je počela da se ostvaruje ideja o regionalnim deponijama u Srbiji“.

– Ipak, problemi mogu da se reše, jer se znaju tehnološki postupci, pravni i ekonomski mehanizmi, ali kod nas se sve radi naopako – kaže Mitrovć.

Velimir Mitrović   Foto: Nenad Kovačević

O očekivanjima lokalnih samouprava da će se na Dubokom vrlo brzo ponovo odlagati otpad, kaže da „to na legalan način nije moguće“. Predlaže da u Užicu ostane Regionalni centar za upravljanje otpadom, a da se otpad odlaže na lokalnim i uređenim deponijama.

– Svi koji su doveli do sadašnjeg stanja na Dubokom moraju da odgovaraju, da se što pre proglasi vanredna situacija u svih devet lokalnih samouprava, zbog ugrožene životne sredine, da se formiraju krizni fondovi, angažuju stručni ljudi i da se sistem postavi onako kako treba. Za to su potrebne, minimalno, dve do tri godine – poručio je Mitrović.

_______________________________________________________