Живимо у ономе што створимо

„Чији је почетак, чији је крај, који то човек вечну тајну зна?” и многа друга животна питања која је деценијама уназад Зоран Костића Цане својим стиховима покретао, окупила су бројну публику у понедељак, 15. јула у дворишту Градске библиотеке Чачак.

Промоцију збирке „Укрштене речи” фронтмена чувених „Партибрејкерса” организовало је Удружење „Ирмосˮ у сарадњи са најстаријом установом културе у граду. Почетни ритим освртом на Костићеву поезију дала је Ана Ранђић, проф. књижевности која је и водила разговор, а својеврсну укрштеницу, саткану од питања, решавао је аутор.

Програм су оплемениле речи о стварању и креацији, уметности која нотира човеково бивствовање на земљи, као и музици „Партибрејкерса” која је деведесетих година прошлог века позивала млади свет да се загледа у вертикалу, да не буде део хипнотисане гомиле, да се окрене Богу и да се пита куда води овај пут.

Гласноговорник генерације која је одбила да живи у свету без Бога испевао је многе чудесне стихове као покушај разрешења животне укрштенице. На корицама ове књиге пише да она даје храброст и улива наду и у прилог томе, између осталих, говоре стихови: „Слобода мучи многе. Пут под ноге. Нико ти је неће дати, мораш себе по њу слати.ˮ

Промовисана публикација садржи 147 песама које нису насловљење већ само нумерисане и својеврсни су „дневник и забелешка песниковог бића”.

Према ауторовим речима то је „недвосмислена поезија, која треба да пробуди и учини живим, баш као стихови Брејкерса”, а свака песма је „кутак где живи душа”. Речи које се укрштају и преплићу у потрази за истином и смислом су речи побуне, радости и потраге за слободом, љубављу.

– Ове песме су обраћање једном човеку, а кроз њега обраћане целом човечанству. Песник сеје речи на све стране да нахране гладне смислом, да ободре неког – казао је Костић.

Песме из „Укрштених речиˮ никога не остављају равнодушним и у прилог томе говоре и стихови „Унапред мртви, за бесмртност се боримо. Живећемо у ономе што створимоˮ, а кроз читаву књигу се покрећу многе теме које нас се и те како тичу.

Решење укрштенице обично се крије у дну стране, али код Зорана Костића, према речима Ранђић, оно се налази већ у прологу књиге који открива песничку и животну  поетику  аутора ‒ „Ти који читаш ово не очекуј много. (…) Ту је све то није имало где. Од једног човека унапред написано, животом потписано. Потреба за животом, да се живети треба. Кроз песму се слави, она се за све криви, тешко оном ко од ње живи.”

Вече у коме није било музике, али се она јасно чула, завршено је у маниру фронтмена чувеног бенда, песнички парти је прекинут онда када се најмање очекивало, али са јасном поруком – да је песме лепо писати а ако их нико сада не прочита, неко ће их већ једном наћи.

_________________________________________________________