Ne lomite mi bagrenje

Ovo je  priča o tome šta se dogodi kada nestane osnovno društveno uređenje. Kada anarhija prevlada vlast, koja, zbog svoje korumpiranosti, u jednom momentu, izgubi svaku funkciju. Kada nestane kućno vaspitanje, obrazovanje se pretvori u svoju suprotnost, a zakon se svede na goli novac. Ovo je priča koja se, upravo, događa, svuda oko nas.

Postoji u Čačku jedan kraj, u neposrednoj okolini OŠ „Filip Filipović“, koga su navijači Borca, još odavno, nazvali „Mali Voždovac“. Reklo bi se, samo po tome, da je to uvek bilo problematično mesto. I dešavalo se da bude.

Ali, ništa više nego bilo koji drugi deo Čačka. Čak i u vreme najsnažnijih aktivnosti navijača Borca, stanovnici ovog dela grada (koji bi se, okvirno, mogao definisati kao područje između ulica Kneza Miloša, Nemanjine, Obilićeve i Ulice Saše Škiljevića, sa nekim centrom,  koga čini Ulica Kneza Vase Popovića, Svetozara Markovića i OŠ „Filip Filipović“), nikada nisu imali većih problema.

Problemi su počeli nedavno,  izgradnjom dečjeg igrališta „Kockica“, simultano sa eskalacijom problema na, takozvanom, „Sprajtovom“ igralištu, koje se nalazi u neposrednoj blizini.

Mnogi bi rekli, deca su deca. I bili bi, delimično, u pravu. Deca jesu deca i niko od njih ne očekuje da budu nečujni i neprimetni. Ipak, u ovom slučaju, stvari su se, na mnogo načina, otele kontroli. Naime, grupa od pedesetak maloletnika, uglavnom uzrasta osnovne škole ili nešto starijih, već mesecima maltretira čitav deo grada.

– Počeli su na „Sprajtovom“ igralištu, da ostaju do duboko u noć, praveći ogromnu buku i provocirajući komšije koje žive u blizini igrališta – ističe jedan od žitelja tog dela grada i nastavlja:

– Prvo smo ih opominjali, ali kada smo videli da to izaziva, samo, suprotan efekat, počeli smo da zovemo policiju. Oni su od policije bežali na obližnje dečje igralište „Kockica“ i sakrivali se oko zgrada i po ulazima, a policija, uglavnom, nije uspevala ni da ih stigne.

Nije prošlo mnogo vremena, a počeli su da ostaju po ulazima zgrada i da uništavaju sve na šta naiđu. Sekli su nameštaj koji su zaticali u hodnicima, bacali flaše sa sokom i vodom sa najviših spratova zgrada, bacali petarde, palili baklje i provocirali ljude koji su ih opominjali. Sa dolaskom leta počeli su da uništavaju i spoljašnje objekte. Potpuno su devastirali dečje igralište „Kockica“, sekli i čupali zelenilo, uništili fasade zgrada…

– Policija je počela da dolazi svako veče, što po prijavi stanara okolnih zgrada, što po prijavama Upravnika zgrada – kaže nam još jedan stanovnik obližnje zgrade, dodajući:

– Po tri, četiri policijske patrole dolaze svako veče i sve što uspevaju da urade je da pokupe po neko ime, ako im ta deca, uopšte, daju prava imena. Jedan policajac mi je, otvoreno, rekao da ne mogu ništa da urade jer, citiram: „Tata mu je na položaju!“, a na moje pitanje šta mi možemo da učinimo, rekao je: „Udri ih po dupetu, samo da te niko ne vidi!“. Eto, toliko od zaštite od strane policije i države – kaže, ogorčeni, stanar.

– U poslednje vreme, počeli su da otvaraju šahte i da dovlače, svakakvo, đubre iz kontejnera. Šahte ostaju otvorene, u mrklom mraku,  po celu noć. Otvorili su dovode struje na lampionima i presekli žice, da bi im bio mrak, a žice stoje ogoljene, čekajući da neko nastrada – nastavljaju priču stanovnici ovog dela grada.

Kao, dodatni, kuriozitet, kako saznajemo, roditelj jednog deteta iz pomenute grupe, pre nekoliko dana, došao je sa bejzbol palicom i tražio upravnika obližnje zgrade sa pitanjem, ko je to psovao njegovo dete…

I, vraćamo se na priču sa početka. Deca su deca… Ali, deca imaju i roditelje, koji bi trebalo da ih vaspitaju i da vode računa šta njihovi, maloletni, potomci rade u pola noći. Ako, već, deca nisu kriva, onda, opet, roditelji imaju neku, čak i zakonsku, odgovornost za njihovo ponašanje.

Što nas dovodi i do policije, koja bi, umesto da uzaludno troši gorivo,  trebalo i neku prijavu da napiše… Za uništavanje tuđe imovine, za remećenje javnog reda i mira ili nešto treće… Baš tim roditeljima… Ah, da, ukoliko isti nisu na nekom „položaju“…

Do tada, anarhija se nastavlja, sve dok neko, ozbiljno, ne nastrada.

______________________________________________________