Koji znameniti Užičani dobijaju spomen-obeležja u godini kulture

Nekoliko znamenitih Užičana trebalo bi da dobije spomen-obeležja tokom ove godine, u kojoj je Užice prestonica kulture Srbije.

Umesto starih zdanja koja su propala, zbog nebrige i srušena u interesu tranzcijskog kapitala, na lokacijama na kojima su se nalazla ili u njihovoj blizni gradska vlast je odlučila da postavi nova obeležja.

Ljuba Stojanović, Mališa Atanacković, Paun Petronijević     Foto: Dokumentacija Grada Užica

Time će se nadoknaditi propuštene prilike da se grad oduži zaslužnim Užičanima, a možda nas nova obeležja konačno nauče da poštujemo dela naših prethodnika i negujemo kulturu sećanja.

Bronzana bista Ljubomiru Ljubi Stojanoviću (Užice, 1860 – Prag, 1930), znamenitom filologu i akademiku, koji je u nekoliko navrata bio ministar prosvete i dva puta predsednik srpske vlade, biće postavljena kod Doma zdravlja.

Preko puta te ustanove bila je kuća u kojoj se rodio i radio, a koja je bila zapuštena i srušena je 2016. godine. Na njenom mestu izgrađen je višespratni poslovno-stambeni objekat i na njemu je, poput otiska osećaja krivice, postavljena spomen-ploča o tome da je na tom mestu nekada bila kuća znamenitog Užičanina.

Nekadašnja kuća Ljube Stojanovića    Foto: Nenad Kovačević

Tadašnja gradska vlast naprednjaka se pravdala da je kuća „decenijama propadala, da nije bila pod zaštitom države, pošto to nikada niko nije tražio, pa ni ustanove kulture u gradu“.

Tvrdili su i to da obnova tog zdanja „nije bila moguća, jer je u privatnom vlasništvu“, te da bi „bile potrebne stotine hiljada evra da se nadoknadi veliki propust iz prošlosti“, odnosno da se kuća otkupi od vlasnika i rekonstruiše.

Ljuba Stojanović je tu kuću, koju je izgradio njegov otac Vasa početkom druge polovine 19. veka, zaveštao gradu 1930. godine. Međutim, pet godina kasnije, grad ju je prodao privatnim vlasnicima.

Borisavu – Mališi Atanackoviću (Zaglavak, Bajina Bašta, 1860 – Užice, 1919), odborniku i predsedniku opštine, narodnom poslaniku i industrijalcu, koji je posebno doprineo izgradnji električne hidrocentrale na reci Đetinji, biće posvećeno poprsije kod ulaza u centralu, sagrađenu 1900. godine po principima Teslinih polifaznih struja.

Atanacković je 1901. godine osnovao Tkačku radionicu u Užicu, koja je za pokretanje mašina koristila električnu energiju proizvedenu u toj centrali. Posle Drugog svetskog rata, fabrika je radila pod nazivima „Cveta Dabić“ i Froteks i zapošljavala više od 2.500 radnika, pretežno žena.

Njeno propadanaje započelo je u periodu tranzicije pa je, posle stečaja, ceo fabrički kompleks pored reke Đetinje kupila užička kompanija Jedinstvo. Pre četiri godine, fabrika je srušena, a na toj lokaciji izgrađen je veliki stambeno-poslovni kompleks koji Užičani nazvaše „Užice na vodi“, što je ironična aluzija na naprednjački projekat u Beogradu.

Bronzana bista Paunu Petronijeviću (Ribaševina, Užice, 1936 – Beograd, 1962), prerano preminulom pesniku, čija dela su prevedena na italijanski, španski, ruski i fransuski jezik, kasiće dvorište stare škole u Ribaševini koju je pesnik pohađao.

Mazepa Мilana Miša Vergovića

Skulptura „Mazepa“, jedno od najznačajnijih i najpoznatijih dela prvog užičkog  akademskog vajara Мilana Miša Vergovića (Užice, 1928 – Beograd, 1980), koja će biti izlivena u bronzi, trebalo bi da krasi atrijum Narodnog pozorišta Užice.

Skulptura „Kuća- znak“, akademskog vajara i univerzitetskog profesora Miluna Vidića (Roge, Požega, 1939 – Beograd, 2007) biće postavljena u nedavno rekonstruisanom parku ispred Gradskog kulturnog centra. Originalna skulptura je izrađena u drvetu, a nova će biti izlivena u bronzi.

Nekadašnji Froteks    Foto: Nenad Kovačević

Navedena obeležja postavljaju se u okviru programa „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“, na osnovu jednoglasne odluke Skupštine grada iz aprila ove godine. Odluku o tome kojim znamenitim ličnostima će se grad na taj način odužiti, skupština je usvojila na predlog  Gradskog veća, koje je prihvatilo  zaključke gradske Komisije za postavljanje spomenika, spomen- obeležja i skulpturanih dela.

Branslav Mitrović, koordinator tima za sprovođenje programa „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“ i predsednik Skupštine grada, tokom usvajanja te odluke, objasnio je da je „jedan od segmenata tog programa kultura sećanja“.

–  U prethodnim decenijama Užice je ostalo dužno Ljubi Stojanoviću, Mališi Atanackoviću i našim istaknutim vajarima, tako da je ovo dobra prilika da im se odužimo u godini prestonice kulture – poručio je Mitrović.

Najavio je i postavljanje skulpture koja će biti posvećena Rujanskom četvrorojevanđelju delu monaha Teodosija iz 1537. godine, prvoj štampanoj knjizi u Srbiji.

Mitrović je naglasio da su za postavljanje spomen-obeležja, pribavljene sve saglasnosti Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.

______________________________________________________