Nenad Jezdić: Ništa lepše i ništa veće od naroda složnog i ujedinjenog
Glumac Nenad Jezdić izjavio je danas da bi na 400 hektara, koliko je planirano samo za pogon rudnika litijuma, godišnje moglo da rodi četri miliona kilograma šljiva čija je vrednost 955.000 evra.
Jezdić je agenciji Beta kazao da bi šteta, koju bi pretrpela poljoprivreda u dolini Jadra, bila mnogo veća od vrednosti rudne rente za eksploataciju litijuma i bora.
Komentarišući proteste protiv otvaranja rudnika litijuma, Jezdić je kazao da su „ovo dani koji su preko potrebni svima“.
„Ništa lepše i ništa veće od naroda složnog i ujedinjenog“, naglasio je.
Naveo je da dugi niz godina svoju životnu, porodičnu i svaku drugu perspektivu stvara na selu i kroz poljoprivredu.
„Imao sam osećanje ljudske odgovornosti i dostojanstva kada sam nedavno pozvao svakog građanina naše Srbije da stane pod svoju šljivu kako bi se predupredile crne slutnje, davno izgovorene u vezi s budućnošću naše zemlje i našeg naroda, a koja glasi da ćemo ‘svi stati pod jednu šljivu’“, rekao je on.
Na pitanje Bete kakav je njegov stav o mogućem otvaranju rudnika litijuma i aktuelnim protestima građana tim povodom, Jezdić je podsetio da su profesori s Biološkog fakulteta upozorili da bi 400 hektara planiranih samo za postrojenje rudnika bilo trajno devastirano.
„Naježim se kada pomislim da bi 400 hektara planiranih samo za rudnik bilo trajno devastirano i da bi bila uništena mreža života. Prostom valorizacijom i ‘matematisanjem’ površine od ‘samo’ 400 hektara, kolika je, ako ne grešim, površina koja bi fizički bila trajno devastirana za potrebe samo postrojenja rudnika i to bez konačne studije o uticaju na životnu sredinu i ostale posledice, aero, hidro i svakog drugog razaranja, izračunao sam da bi godišnje moglo da se zaradi skoro milion evra ako bi na tom prostoru, umesto rudnika, posadili šljive“, rekao je Jezdić.
Naveo je da se na hektaru šljivika godišnje plodonosi 10.000 kilograma šljive, na 10 hektara 100.000 kilograma, a na 100 hektara milion kilograma šljive.
Prema njegovim rečima, na 400 hektara neintenzivnog konvencionalnog šljivarstva (bez sistema za navodnjavanje, mreže, ograde…) godišnji prihod bi iznosio 112.000.000 dinara, odnosno 955.000 evra.
„Prosečna cena šljive, koja je po pravilu uvek niska, iznosi oko 28 dinara, što jeste ponižavajuća cena za onog koji je gaji. Ako sam dobro upućen, trebaće oko 20 godina proste eksploatacije iz budućeg rudnika, onome ko je ne daj Bože bude sprovodio, uz naknadu ili bez naknade, samo rudne rente našoj zemlji, da bi nadoknadio svoje gubitke koje spominje izvršni direktor projekta ‘Jadar’ i to pokrio kroz zvanično prikazane knjigovodstvene gubitke i dosadašnja ulaganja. Dakle 20 godina proste eksploatacije 400 hektara obnovljivog resursa (oranice, voćnjaka, livade itd) vredi, barem za mene ruralnog romantika, mnogostruko više, od 20 godina rudne rente za litijum, čija cena pada i procenta rudne rente koji se izražava jednocifrenim brojem“, rekao je Jezdić i istakao da je veoma zabrinut zbog najave otvaranja rudnika litijuma.
Dodao je da 20 godina sve što bi se sejalo i sadilo „plodonosi i rađa“.