Zašto je meso u Srbiji svake godine sve skuplje

Cene sirovog, ali i sušenog ili dimljenog mesa konstantno idu prema gore i nema neznaka da će se taj trend zaustaviti. Visoke temperature i dugačak sušni period uticao je ove godine na rod kukuruza, te nema sumnje da će i to u narednom razdoblju pogurati cenu jedne od osnovnih namirnica nagore.

Prema trenutnim cenama, za kilogram junećeg buta potrebno je izdvojiti blizu 1.500 dinara, kilogram svinjskog je upola jeftiniji. Ljubitelji živinskog mesa da bi pazarili kilogram pilećeg filea moraće da izdvoje 800 dinara, a ni ono najjeftinije više nije tako jeftino: cena za jedan kilogram pilećih krilaca ide od 300 dinara pa naviše.

Osim toga što je indeks cena mesa na međunarodnom tržištu porastao, što se logično odražava i na našu zemlju, Srbija se sa skokom cena mesa i prerađevina suočava i zbog značajnog opadanja domaćeg stočnog fonda. Zbog toga su prerađivači primorani, da bi zadovoljili potrebe tržišta, da meso uvoze iz drugih zemalja. Sve na kraju plaćaju kupci, koji po viskoj ceni kupuju uvezeno meso, o čijem poreklu i kvalitetu nemaju dovoljno informacija, bez obzira na reklamne kampanje velikih trgovinskih lanaca, u kojima se potencira „uzgoj sa domaćih farmi“.

Srbija zavisna od uvoza mesa i to jeftinog

Kako za NIN navodi agroekonomski analitičar Branislav Gulan, na pitanje „zašto su skupi čvarci“, odgovara „zato što nema svinja“. On ukazuje da je Srbija zavisna od uvoza mesa, te podseća da je naša zemlja davne 1866. godine imala na 1.000 stanovnika 1.300 svinja , dok je u to vreme Amerika imala 800. Gulan kaže da naša država nema dovoljno svinja ni za sopstvene potrebe, zbog čega moramo da uvozimo svinjsko meso.

„Prošle godine, uvezeno je 500.000 prasića, 300.000 svinja za klanice i 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije iz Španije. To je najjeftinije i najlošije meso. Oni bi to nama dali žabe da mi ne kupujemo. Oni prazne svoje robne rezerve svakih šest meseci. To meso koje je proizvedeno u Španiji je 40 odsto jeftinije nego meso u Srbiji, jer je hranjeno GMO proizvodima. Smanjili smo potrošnju svinjskog mesa po kilogramu u Srbiji sa 18 na 15 kilograma, a porasla je potrošnja živinskog mesa. Mora da poskupi ako ga nema“, tvrdi Gulan.

Prema njegovim podacima, do prošle godine, Srbija je proizvodila 270.000 tona svinjskog mesa, a sada nemamo dovoljno za sebe. Prema Gulanovom viđenju, na osnovu koncepta koji imamo i svemu što radimo, dugo ćemo biti upućeni na uvoz svinjskog mesa.

„Imamo 4.720 sela, a sada je 1.200 sela u fazi nestanka. Do 2050. godine nestaće 3.000 sela u Srbiji. Nestajanjem sela, nestaje nam i Srbija“, upozorava Gulan.

On naglašava da Srbija više dobija od izvoza meda nego od izvoza mesa. Kada je reč o goveđem mesu, Gulan navodi da ćemo ove godine proizvesti 78.000 tona goveđeg mesa.

„Mi smo obećali Kinezima, Egipćanima i drugima… Tomislav Nikolić je obećao izvoz 510.000 tona junećeg mesa, a tada smo proizvodili 83.000 tona. Vučić je sada obećao Kini više stotina hiljada tona junećeg mesa, a mi proizvodimo samo 78.000. Trošimo po jednom stanovniku godišnje samo tri kilograma i sto grama junećeg mesa“, objašnjava Gulan.

Zbog svega navedenog, on smatra da vlast prvo treba da sredi stočarstvo u Srbiji. Prema Gulanovim rečima, stočarstvo u poljoprivrednom BDP-u učestvovalo je sa 28,1 odsto pre dve godine, a sada je to još manje.

„Nemamo ni svinjskog ni junećeg mesa za izvoz. Godišnje izvozimo junećeg mesa oko 2.000 tona, to ne zaslužuje ni da se zabeleži. 1991. godine, kada se raspadala Jugoslavija, iz te „trule Jugoslavije“ se izvozilo u svet 54.000 tona takozvanog „bejbi bifa“ (kvalitetno meso od mladih junadi). Od toga je iz Srbije bilo 34.000 tona. Sada, od 2015. do 2024. godine, iz Srbije se izvozi sto puta manje „bejbi bifa“. Izvozi se godišnje samo od 300 do 400 tona“, ističe Gulan.

On ukazuje da je stočarstvo dovedeno na rub propasti, te da to Srbiju može dovesti na rub gladi, ako ne budemo imali para za uvoz. Gulan, prema podacima koje poseduje, kaže da smo prošle godine za uvoz mesa i prerađevina potrošili 600 miliona dolara, a da je za prvih šest meseci ove godine u Srbiju uvezeno mesa i prerađevina u vrednosti od 660 miliona dolara.

Treba reformisati ceo sistem

Profesor doktor Vitomir Vidović iz Akademije inženjerskih nauka Srbije kaže za NIN da smo se, od nekada izvoznika, pretvorili u uvoznike mesa. On smatra da oni koji vode državu ne shvataju da je reč o preraspodeli dobiti, te da primarna proizvodnja ne može da bude odvojena od prerađivačke industrije i trgovine.

„Mi smo pustili strane lance, evo sad hoće i klaničare – misle da će srpski seljaci za njih da rade, nema od tog ništa. Od 1.100.000 krmača, ostali smo na 80.000, od dva i nešto miliona goveda, sada nemamo 160.000 krava muzara. Tako se ne vodi privredna politika u poljoprivredi, ona je specifična“, obrazlaže Vidović.

On dodaje da ljudi koji vode politiku ne razumeju stvari, te da su to oni koji su lojalni, ali nisu kompetentni. Prema Vidovićevom mišljenju, treba reformisati ceo sistem, da lanac od njive do trpeze ne bude ovakav, da seljaci imaju svoju banku, da pare preko banaka i lanaca trgovina ne odlaze u inostranstvo. On se osvće i na proizvodnju mleka.

„Nemamo svoje mleko. Kada mlekara kupi litru mleka (od proizvođača) i plati 46 dinara, sutra ujutru to isto mleko u radnji košta 128 dinara. Izvadio je iz  njega kajmak, izvadio je pavlaku, sir, surutku… Litar surutke košta više nego litra mleka koju je platio“, naglašava Vidović.