Položaj medija i novinara u Zapadnoj Srbiji: Finasiranje medija od stranačkog značaja
Kada se govori o položaju medija i novinara u Zapadnoj Srbiji, nedvosmisleno se nameće zaključak da se on u malo čemu razlikuje od stanja u ovoj oblasti koje karakteriše druge sredine u Srbiji.
Kao zajednički imenitelj, izdvaja se činjenica da su fizički napadi i pretnje ustupili mesto finansijskim pritiscima i ucenama, što je i očekivano, budući da se većina medija u Zapadnoj Srbiji, bukvalno, suočava sa preživljavanjem.
A kada se ovo uzme u obzir, onda je razumljivo što lokalne vlasti, u nastojanju da “disciplinuju” medije, obilato koriste konkurse za sufinasiranje medijskih projekata od javnog interesa.
Sve do 2018. godine, kada je Centar za monitoring i aktivizam CEMA iz Čačka sprovela istraživanje na temu projektnog sufinasiranja, ni medijski radnici, ni predstavnici civilnog sektora se nisu upuštali u podrobniju analizu realizacije projektnog sufinasiranja.
Sporadični prilozi na temu nepravilnosti u okviru sufinasiranja javnog informisanja nisu pobuđivali veću pažnju građana, koji su ovu temu doživljavali uglavnom kao razračunavanje konkurentskih medija, prenebegavajući činjenicu da je i u ovom slučaju ne samo reč o flagrantnom ugrožavanju javnog interesa, već i o zloupotrebi njihovog novca.
Istraživanje koje je tada sprovela CEMA i koje više nikada nije ponovljeno, dalo je za pravo onima koji godinama upozoravaju na brojne nepravilnosti koje se odnose na dodelu sredstava namenjenih projektnom sufinasiranju medijskih sadržaja od javnog interesa, bilo da je reč o kvalitetu projekata, kontroli njihove realizacije ili kontroli utroška dodeljenih sredstava.
Nažalost, ovo istraživanje je potvrdilo da veoma tanka granica deli dobru ideju od njenog obesmišljavanja, zahvaljujući činjenici da je i u ovoj sferi politička podobnost presudan faktor. Stoga, rezultati ove analize, šest godina posle objavljivanja, nedvosmisleno ukazuju na to da se od 2018. godine do danas, kada se govori o projektnom sufinasiranju medijskih sadržaja, malo toga promenilo.
Analiza Centra za monitoring i aktivizam odnosila se na vidljivost realizovanog projekta, ostvaren javni interes, opravdanost budžeta i koncentraciju medijskih projekata i studija slučaja.
Za razliku od konkursa koji su realizovani u periodu od donošenja pravilnika pa do smene vladajauće lokane garniture 2016. godine, evidentno je da su neki mediji, bliski vladaujućoj partiji na lokalu, ali i na republičkom nivou, projektno sufinasiranje shvatili, ne kao podršku medijskim sadržajima od javnog interesa, već kao finasijsku podršku politički podobnim medijima.
Na ovako nešto ukazuje i činjenica da se, ne samo u Čačku, već i u većini ostalih gradova i opština, ne sprovodi evaluacija i ocena realizovanih projekata nakon završenog procesa, što je do 2016. godine predstavljalo zakonsku obavezu, da bi se to od 2016, godine svelo na nivo preporuke.
Na drugoj strani, da proces dodeljivanja sredstava namenjenih sufinasiranju medijskih projekata od javnog interesa ozbiljno škripi, ukazalo je onemogućavanje predstavnika Centra za monitoring i aktivizam da prisustvuju sastancima stručne komisije koja je odlučivala o projektima koji su prispeli na konkurs.
– Praksa pokazuje da se savremena demokratska društva zasnivaju na aktivnom učešću građana u političkom životu. Garantovanje i realizacija ovog prava je nužan preduslov za postizanje jednog od fundamentalnih ciljeva savremenog demokratskog društva da „princip vladanja“ bude zamenjen „principom dobrog upravljanja“. U tom smislu je Centar za monitoring i aktivizam CEMA od organa vlasti tražio prisustvo predstavnika Foruma za građanski nadzor u radu Komisije za ocenu medijskih proekata u statusu posmatrača građanskog nadzora – navedeno je u Analizi.
Na drugoj strani, pokazalo se da je čačanska lokalna vlast, a stanje je identično i u ostalim gradovima i opštinama Zapadne Srbije, skrivena iza stručne komisije, sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, najvećim delom, pretvorila u finasiranje podobnih medija od stranačkog značaja. Na šta je tada i u godinama kasnije, nedvosmisleno, ukazao izbor članova stručne komisije koja je ocenjivala projekte.
Naime, za razliku od perioda pre 2016. godine, kada su članovi komisije imenovani na predlog udruženja koja čine medijsku koaliciju (UNS, NUNS, ND-NV, Anem i Lokal Pres) i koji su iza sebe imali bogato iskustvo u pisanju medijskih projekata, 2017. godine, kada je Grad Čačak, u dva navrata, raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, prednost su dobili „medijski eksperti“, koje su predložili Udruženje sportskih novinara i Društvo novinara Vojvodine, ali i Predrag Kovačević, u to vreme angažovan na privremenim poslovima u Gradskoj upravi, koji je, da apsurd bude veći, u direktnoj suprotnosti sa Pravilnikom, predložio samog sebe.
Kada se danas, šest godina kasnije, pažljivo pročita analiza Centra za monitoring i aktivizam – CEMA, prvi utisak je da se, u velikom broju slučajeva, ciljevi navedeni u projektima kojima su odobrena sredstva za sufinasiranje drastično razlikuju od onoga što je realizovano u praksi, a da proizvedeni medijski sadržaji, kvalitetom i obimom, ne opravdavaju budžet koji im je odobren.
Činjenica da, pre ove analize, javnost i mediji nisu imali uvid u kvalitet projekata za koje su odobrena sredstva, kao da ni stručna služba ni komisija nisu prezentovali izveštaje koje su mediji obavezni da dostave posle realizacije projekta, opravdano budi sumnju da su sve manjkavosti koje karakterišu konkurs iz 2018. godine bile prisutne i ranije, ali da se preko njih ćutke prelazilo.
Uostalom, to nedvosmisleno potvrđuje i činjenica da nijednom mediju, tokom svih ovih godina od kada je na snazi Pravilnik o sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa, nije naloženo da vrati nenamenski potrošena sredstva.
Razgovor sa povodom – Nebojša Jovanović
Drugim rečima, kada se podrobnije analiziraju projekti koji apliciraju za sufinasiranje, između njih i programa politčkih partija lako je povući paralelu. I u jednom i u drugom slučaju na papiru je sve dovedeno do perfekcije, da bi u praksi, poput partijskih programa, od svega što je planirano i obećano malo toga ostalo.
Što, na drugoj strani, objašnjava razloge zbog čega su članovi stručne komisije, koja je ocenjivala projekte sa kojima su mediji, produkcijske kuće i agencije aplicirale na konkursu, insistirali da predstavnik Centra ne učestvuje u radu komisije, uprkos činjenici da nije imao pravo glasa, niti je na bilo koji način mogao da utiče na donošenje odluka.
Činjenica da su pojedinim medijima odobrena sredstva za sufinasiranje projekata koji se po svojoj formi mogu svrstati u redovan delokrug rada, što je tokom godina postala redovna pojava, nameće dva bitna pitanja.
Prvo, koje se odnosi na stručnost članova komisije, odnosno njihovu sposobnost da procene šta se može svrstati u javni interes i drugo, ništa manje bitno pitanje, da li su odluke komisije donošene na osnovu kvaliteta projekata ili su sredstva opredeljivana na osnovu nečijeg diktata, kako bi se finasijski podmirili mediji koje lokalna vlast doživljava kao prijateljske.
Naročito ako se u vidu ima činjenica da članovi komisije, prilikom dodeljivanja sredstava, nisu u obzir uzimali rejting pojedinih medija. O čemu, verovatno najslikovitije, svedoči podatak da su Ozon presu, najčitanijem informativnom portalu, odobrena mizerna sredstva, u odnosu na portale čija se posećenost, a samim tim i uticaj, mogu svrstati na nivo statističke greške.
|