BDP je „falš“ pokazatelj realnog stanja jedne ekonomije

Zagovornici rudarenja u režiji stranih kompanija u Srbiji ovih dana potežu i “argument” neviđenog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ako se to dogodi.

Evo šta na tu temu kaže Borislav Borović, ekonomista,  potpredsednik Narodne stranke.

Na stranu što organizam/država koja se „hrani sama sobom“ ne može to činiti večito jer ni resursi nisu večiti, ali da pogledamo koliko rast BDP, koji se inače posmatra kao neoliberalno nedodirljivo “božanstvo”, realno pokazuje “zdravlje” i napredak jedne ekonomije ili njen uticaj na standard građana. Generalno a i konkretno u Srbiji.

Zvanično, BDP jedne zemlje je zbir neto konačnih prodaja robe i usluga obavljenih na njenoj teritoriji u toku godine (izvoz se tretira kao konačna prodaja čim napusti teritoriju zemlje), odnosno zbir finalne potrošnje, investicija i izvoza sa oduzimanjem vrednosti uvoza, ili, po dohodovnoj formuli zbir zarada, amortizacije i profita.

Da li je iscrpljivanje prirodnih bogatstava, seča šuma… dokaz zdravije privrede i napretka jer ulaze u BDP, dok recimo dobrovoljni rad, briga o deci ili nemoćnim članovima porodice, proizvodnja hrane za domaću upotrebu a ne za tržište nisu, jer nisu registrovane u zvaničnim statistikama.

Kakav je to doprinos ekonomiji Srbije, kada strane rudarske kompanije zadržavaju 95 odsto prihoda koje iznose van Srbije, a država od rente uzima tek pet odsto?

Da li se zagađenja prirode računaju u “minus doprinos” BDP iako je negativni uticaj očigledan?

U mnogim zemljama EU, a u Srbiji od 2014. godine, u BDP su uključeni prihodi od trgovine narkoticima, prostitucije, krijumčarenja oružja, prihodi od sive ekonomije, krađa… Radi se o procenjenim prihodima i bilo bi interesantno saznati kako naše statističke institucije procenjuju te prihode, da li država sprečava te prihode ili “navijaju” da oni budu veći da se hvalili većim BDP? I da li tako povećan BDP znači i veće blagostanje za državu?

U Srbiji su dodatno iskrivljeni podaci o značaju BDP za stanje njene privrede.

Iznošenje profita stranih kompanija (često subvencionisanih), banaka, osiguravajućih kuća, maloprodajnih lanaca… najčešće legalnim putem po zakonima ove zemlje, praktično “poništava” njihov statistički doprinos rastu BDP Srbije i daje lažnu sliku visine BDP.

Konvertovanje dinarskog BDP u evro ili dolar po precenjenom kursu dinara je takođe anomalija visine BDP, ali je to neka druga tema.
_____________________________________________________