Prethodni članak
Preminuo Bora Đorđević u 72. godini
Objavljeno 04/09/2024
Legendarni roker i frontmen grupe „Riblja čorba“ preminuo je u bolnici u Ljubljani.
„Poštovani prijatelji, sa tugom i žalošću obaveštavamo vas da nas je napustio naš prijatelj i brat, Borisav Bora Đorđević. Počivaj u miru dragi naš Boki“, stoji u saopštenju benda.
Poslednje dane života proveo je u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, gde je hospitalizovan nakon teške upale pluća.
Legendo,
Pre smrti si postao besmrtan.
Počivaj u miru, jer si mir zaslužio,
Ravnodušan prema plaču
Obožavam ilovaču
Gotova je moja muka
Pa se smejem iz sanduka
Oko mene su, u stvari
Licemeri i govnari
Svako mi za dušu pije
A znam, lažu drkadžije
Svako ko je tu plakao
Poslo bi me u pakao
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
A gore mi pevaju popovi
I nasleđuju me lopovi
Šapuću samozvani proroci
Upropastiše ga poroci
Dok izjavljuju saučešće
Pljuju po meni sve češće i žešće
Na glavu mi stavljaju lovore
Drže mi posmrtne govore
Stoka što laže kako zine
Preuveličava moje vrline
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
Možda nema ko da plače
Pa plaćaju narikače
Mnogo sveta, divan sprovod
Za pijanku sjajan povod
Ko u svakom dobrom vicu
Sreća je na svakom licu
Grobar čeka napojnicu
Još po jedna za ubicu
Za presrećnu porodicu
I veselu udovicu
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam
„Обећања, ждрања, срања
За барабе све је џабе
И службене јебачине
Ординарне сељачине
И карају и харају
Смрде, прде, и све грде
Пљачке, отимачине
Ординарне сељачине“
Boro je umro onog trenutka kada su mu ovi postali pajtosi i kada je od njih primao odlikovanja, a sada je samo preminuo!
Umro je najpoznatiji Tašanin
U Ljubljani
Kao Tito
O kome nije imao neko mišljenje
Bog ga je tako pozdravio na putu do „anđela“
Imao je dva života
Jedan pravi do 1990.
I posle toga neki zalutali, drugi život, kada se izgubio u gustom trnju srpskog nacionalizma
Onaj prvi život biće inspiracija generacijama
Onaj drugi biće zaboravljen i pitaće se ljudi
Šta mu se to dogodilo
Pesnik grada a ne nacije