Prethodni članak
Sonja Savić bi danas napunila 59 godina
Sonja je za života snimila filmove po kojima je danas pamte i citiraju. Tu je Dečka iz „Šećerne vodice”, Una, ali i Marta iz „Mi nismo anđeli”.
Sonja Savić je rođena 15. septembra 1961. godine u Čačku, a preminula je u 47. godini, tačnije 23. septembra 2008. godine u Beogradu, usled prevelike doze narkotika. Pronađena je u svom stanu u Kursulinovoj ulici. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica.
O svom životu
– Moj život je potpuno uništen i razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica – nema opstanka.
O tome da li bi ponovila još jednom svoje umetničko iskutsvo.
– Da. Danas živim u zatvorenoj zoni Interpola, u estetskom, duhovnom i životnom pogledu ja sam sama. Autentičnost personalnog sretanja sa ljudima, sa njihovom muzikom, filmovima i knjigama, moj je najintimniji oltar i moja monaška civilizacija. Zato govorim o Indošu, Zlatku Buriću Kići, Rundeku, Ivici Vidoviću… Susret sa tim ljudima smatram najvećim kvalitetom mog života. Čitava generacija onih koji su sledili ovakve učitelje završila je kod Vukovara s bombom pod stomakom. Bilo je to samoubistvo jedne mladosti.
O braku
– Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom.
O sreći
– Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja.
O filmu „Una“
– I, ako se uzme da se gleda kao meki pornić, onda to zaista postane infantilan, smešan film. Onda su te scene neuzbudljive, ostavljaju gledaoca hladnog i, otprilike, svode se na komentare da li erekcija može da se dogodi u roku od 5 sekundi ili ne može? Ili: zašto ona ima čarape kad vodi ljubav?!
O muškarcima
– Pa da ti kažem, ja mladićima mnogo ne verujem, niti oni meni. Kod mene je nastupila neka faza totalne praznine, nema baš nekih mladića. Kad sam bila veoma mlada, bila sam ja jako zaljubljena i dugo sam volela; celih pet godina. Imala sam sjajnog prvog mladića, prvog pravog. A zatim su stalno nekud putovali, ti meni dragi muškarci, i uvek kad je trebalo da otputuju – poslednje tri nedelje su provodili sa mnom… I onda sam se ja naučila prolaznosti. Ali, naravno, ima sjajnih mladića, a ima i lepih dana…
Jedinstvena I neponovljiva Sonja .