Sindikat upozorava na mogućnost zaraze u školama zbog restrikcije vode

Синдикат образовања Горњи Милановац огласио се поводом почетка школске године и тешких услова у којима се држи настава, неклиматизованим учионицама и школама у којима нема воде због рестрикције воде. Саопштење преносимо у целости.

МИЛАНОВАЧКА ДЕЦА УЧЕ УЛОГУ ТАОЦА ОДРАСЛИХ

 Синдикат образовања Горњег Милановца на јучерашњем састанку анализирао је услове у којима милановачки ђаци започињу школску годину.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић убеђује нас да све школе у Србији спремно дочекују своје ученике у новој школској години и да ће сви у једнаким радним условима стварати своју будућност.

Да ли ју је неко обавестио да је у нашем граду на снази ванредна ситуација?

Погледајте из своје удобне фотеље мало по Србији!

Апелујемо да се схвати да деца у Горњем Милановцу бораве по пет до шест сати дневно у просторијама у којима је температура и до десет степени виша од спољашње (неклиматизоване учионице примају тридесетак особа у истом тренутку при спољној температури нешто нижој од четрдесет степени), из оваквог пакла сви излазе утучени, сломљене воље и ниске концентрације, полуонесвешћени да раде контролне задатке и да уче ново градиво.

Да ли су деца у унутрашњости наше замље мање вредна?

Да ли ико зна да наша деца немају ни најосновније хиигијенске услове за боравак у школи?

Немају воде, тоалети не могу редовно и примерено да се користе, у неким школама ради само по пар тоалета, а остали су под катанцем… Руке ђаци не могу да перу, једу пребрисаним прстима као у претходном веку, воду пију са монтажних појилишта, после физичког се бришу марамицама и надају се да ће бар код куће затећи воду!!!

Ми одрасли смо одлучили да не бринемо за њих! Нудимо им васпитно запуштање као решења и хитне мере…

Укинућемо рад тоалета, дозволићемо им да у школу долазе лаганије и непримереније обучени, жмурићемо и држати отворене врата и прозоре због промаје…

Људи, ово су наша деца!!!

Немају воде, уче на температурама које их нагоне на повраћање и несвестицу, не могу да одржавају хигијену после физичког и по тоалетима, немају основне услове, а неки други ђаци у истој земљи добијају новац за почетак школске године, вршљају по климатизованим просторијама, уживају у детињству.

Раслојавање које су одрасли наметнули.

Питамо да ли је оправдано да се у овим условима правимо да је све како и треба да буде. Шта ће бити ако се појави нека зараза? Да ли ће бити довољно да разапнемо неког дежурног наставника? Хоће ли то поправити здравље несрећног детета? Да ли је оправдано да сву ову лакрдију називамо редовном наставом и нормалним и једнаким условима за рад? Да ли је оправдано да се у оваквим условима организују и реализују две ванредне радне суботе по хитном поступку? Да ли је могуће да се нико није сетио да каже надлежнима да наша деца имају иста права и потребе као и деца у Београду и великим центрима.

Ипак, сит гладном не верује.Ми ћемо упутити допис Штабу за ванредне ситуације!

Писаћемо свим инспекцијама, а нарочито санитарним.

Питаћемо и ШУ и све надлежне да ли се може редуковати наставни процес, наставни планови за неке предмете или било шта учинити да не преводимо ову децу жедну кроз живот.

Али знамо једно! Они су свесно ушли у ову лакрдију и очекивали да се и ми попут њих правимо мртви док не прође месечак дана.

А деца су само колатерална штета и баш нас брига за њих. Важне су фотеље!

______________________________________________________