Zakon o upravljanju privrednim društvima kao moguća najava nove rasprodaje resursa Srbije

Od ponedeljka, 16. septembra, počela je primena Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 76/2023). Primena ovog zakona koji je usvojen prošle jeseni uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda – MMF, trebalo bi da dovede do pretvaranja javnih preduzeća u vlasništvu Republike Srbije u društva kapitala, tj. akcionarska društva – AD, i društva sa ograničenom odgovornošću – DOO, koja bi u početku ostala u javnom vlasništvu.

Tim povodom Resorni odbor za ekonomiju Srbija centra izdao je saopštenje u kome se kaže: 

I dok je navodna ideja zakonodavca i MMF ekonomski efikasnije upravljanje privrednim sistemima u vlasništvu države, ili u prevodu smanjivanje gubitaka javnog sektora, dotle Zakon predviđa rešenja koja ne menjaju uzrok problema lošeg rada javnih preduzeća, budućih AD ili DOO. Nepromenjena suština problema je u tome da će i po novom zakonu upravu ovih preduzeća birati Vlada Srbije. Dakle upravljanje će i dalje biti u rukama političara čije su stranke formirale Vladu, kojom komanduje SNS i njeni koalicioni partneri, pre svih SPS.

Posledica rešenja koje donosi pomenuti Zakon je svojevrsni paradoks. Korporativizacija čiji bi cilj trebalo da bude veća nezavisnost preduzeća od izvršne vlasti, omogućiće da partijska vrhuška SNS još direktnije utiče na poslovnu politiku dosadašnjih javnih preduzeća, jer će ona prelaskom u društva kapitala imati manju obavezu javnosti u radu i izboru organa uprave. Njihove izveštaje o poslovanju neće razmatrati Skupština Republike Srbije, nego interne skupštine budućih AD i DOO. Poseban rizik vezan je za primenu propisa o sprečavanju korupcije, čije nepravilno tumačenje i primena će omogućiti da direktori najvećih privrednih subjekata u državnom vlasništvu nemaju status javnih funkcionera i obavezu dostavljanja podataka o imovini i prihodima.   Međutim, koliko god da je takva netransparentnost problem u najavi, još je veći problem u tome što će buduća AD i DOO u perpspektivi moći da se dokapitalizuju privatnim kapitalom koji  će se izvesno pojaviti tamo gde bude imao interesa. U nekim dosadašnjim javnim preduzećima, a sutrašnjim AD i DOO privatni kapital će posle nekog vremena vrlo verovatno postati većinski i tako neki ključni javni sistremi mogu postati većinski privatni. Sutra elektrane i nacionalni parkovi mogu biti privatno vlasništvo. Neko će reći pa šta, pa zar to nije tržišna utakmica. Nije, jer je Srbija danas duboko korumpirana zemlja i u ovom momentu ona predstavlja rezervoar sumnjivog kapitala ne samo iz regije, ili EU, nego i mnogo šire, i tu uslova za slobodnu tržišnu konkurenciju nema.

Srbija centar traži da se, pre nego što nastanu negativne posledice primene Zakona o upravljanju privrednim društvima, ovaj zakon vrati u Skupštinu Srbije na dalju raspravu i doradu. Pre nego što svoje ključne javne sisteme izloži tržišnoj utakmici, Srbija prvo mora da bude efikasna pravna država koja suzbija kriminal i korupciju, država koja zaustavlja i sankcioniše tokove novca iz crnih zona poslovanja, koja je sposobna da definiše i sprovodi društvene prioritete u radu javnih preduzeća i ne dozvoljava da se nacionalni resursi bagatelišu i rasprodaju sumnjivim investitorima.

___________________________________________________