Da li je Svislajon Takovo u krizi?

Pažnju javnosti nedavno je privukla informacija da vlasnik kompanije Svislajon Rodoljub Drašković odustaje od svih daljih investicija u Republici Srpskoj i da predaje gradu Trebinju svoju zadužbinu „Hram nauke i umetnosti“ koju „nije završio i nema nameru da je završi“. U međuvremenu se pojavila i dilema, podstaknuta na Tviteru, da li prodavnicama iz lanca „Slatka kuća“ u vlasništvu Svislajona u Srbiji preti zatvaranje ili ne.

Rodoljub Drašković rekao je za NIN da u ovom trenutku nijedna „Slatka kuća“ nije zatvorena ali da će pojedine ipak prestati sa radom, i to one, kako tvrdi Drašković, koje se nisu dokazale na tržištu.

„Slatka kuća je brend u koji sam dosta uložio i netačno je da je bilo koja prodavnica u Beogradu zatvorena. To su dezinformacije. Ono što je tačno je da se odvija proces reorganizacije. Naime, prodavnice koje ne ostvaruju promet, koje nisu izgradile kvalitetan odnos sa kupcima, biće zatvorene. Dat im je rok do kraja godine da postignu traženo. Nijie reč samo o prodavnicama u Srbiji već i onima u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, dakle gde god Svislajon posluje“, navodi Drašković za NIN i dodaje da će biti zatvoren samo manji broj prodavnica „Slatka kuća“ ali da će broj novootvorenih biti daleko veći.

Sa Dodikom od drugarstva do „ne znam ko je“

Dugi niz godina ovaj biznismen, inače brat doskorašnjeg predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, u sukobu je sa vlastima Republike Srpske zbog firme Industrija alata Trebinje (IAT) koju je Svislajon kupio 2007. godine a njegovo preduzeće Svislajon prehrambena industrija Trebinje je u stečaju. Do spora između nadležnih u Republici Srpskoj i Rodoljuba Draškovića došlo je zbog toga što nije rešeno pitanje nasleđenog poreskog duga Industrije alata iz perioda pre privatizacije.

Svislajon grupa je saopštila da ima nameru da pokrene međunarodnu arbitražu „u skladu sa ugovorom o privatizaciji“, što podrazumeva vraćanje IAT u status pre svojinske transformacije i uputila pismo o tome organima Republike Srpske. Drugim rečima, uz tvrdnju da nadležni u Republici Srpskoj nisu poštovali dogovoreno u vezi sa prodajom te fabrike, Svislajon namerava da izađe iz njenog vlasništva i zatraži da mu se vrati novac kojim je Industrija alata kupljena kao i iznos jednak investicijama uloženim u nju.

Rodoljub Drašković kaže da je Svislajon spreman da zatraži međunarodnu arbitražu zato što, kako tvrdi, “nije poštovan dogovor” koji je u vezi privatizacije IAT postigao sa aktuelnim predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

“Sa njim sam dogovorio da doprinose i poreze pre privatizacije IAT-a reguliše Republika Srpska. Međutim, do toga nije došlo i Svislajon je morao sve to da plati. S obzirom na to da se dogovor nije poštovao, tražimo da Republika Srpska Svislajonu vrati novac kojim je preduzeće kupljeno kao i vrednost uloženih investicija”, navodi Drašković i dodaje da će ako do toga ne dođe biti pokrenuta međunarodna arbitraža.

Inače, Vlada Republike Srpske je u više navrata Svislajonu odgađala naplatu poreskog duga iz perioda pre privatizacije, za koji Drašković tvrdi da je dogovorom na sebe trebalo da preuzme Republika Srpska.

U to vreme srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik u aprilu 2020. godine izjavio je da Republika Srpska ništa nije dužna Rodoljubu Draškoviću već on njoj. Dodao je i da su nadležni u Republici Srpskoj i gradu Trebinje sa svoje strane uradili sve da Drašković održi svoj biznis u Hercegovini.

Hercegovački knez

Mediji u Bosni i Hercegovini su pisali da su Drašković, koga još zovu i „hercegovački knez“, i aktuelni predsednik Repblike Srpske bili višegodišnji prijatelji ali da je u međuvremenu došlo do zahlađenja odnosa. Kada je u oktobru 2020. godine Dodik boravio u Trebinju na pitanje novinara odgovorio je da ne zna ko je Rodoljub Drašković na šta je kasnije vlasnik Svislajona reagovao rekavši da Dodikova izjava najbolje govori o njegovom karakteru.

Naredne godine otvoren je stečaj u firmi Svislajon prehrambena industrija Trebinje a u medijima se tada moglo pročitati da je Drašković sam  oterao u stečaj sosptvenu firmu. Stečaj je zatražila Svislajon industrija alata, isto ono preduzeće zbog koga sada Drašković namerava da pokrene međunarodni arbitražni postupak.

Dok su odnosi sa Dodikom bili dobri, pominjalo se da Drašković želi da pomogne razvoj rodne Hercegovine, pominjalo se otvaranje aerodroma u Trebinju, pa čak i staze za Formulu 1. U sklopu toga, Drašković je napravio akva park i hotel „Grad sunca“, vredan pet miliona evra, koji je predao Trebinju na upravljanje. Tako je Dodik najavljivao i da će on i Drašković biti osnivači fondacije koja će stajati iza izgradnje novog kliničkog centra, da će Drašković kao svoju zadužbinu izgraditi gimnaziju („Hram nauke i umetnosti“), niza infrastrukturnih projekata…Čak mu je Savez opština i grada istočne Hercegovine dodelio titulu kneza 2019. godine, zbog čega su mnogi ironično postavili pitanje „da li je Hercegovina sada kneževina“.

Drašković, koji je u jednom trenutku bio najveći hercegovački privrednik po broju zaposlenih u svojim kompanijama, imao je i ranije nesaglasje sa vlastima RS, kada je takođe pretio da će napustiti Hercegovinu. Tada ga je Dodikov SNSD optuživao da je prešao u opoziciju i da je organizovao listu Hercegovačkog narodnog pokreta, koja na lokalnim izborima nije uspela da uđe u trebinjski parlament, te da je sarađivao sa opoziconom Partijom demokratskog progresa. Međutim, ti sukobi su tada „ispeglani“.

Međutim, odnosi Draškovića i vlasti Republike Srpske ponovo su postali negativni toliko da je biznismen krajem prošle godine čak izjavljivao da „realni sektor privrede (u Republici Srpskoj) skoro da ne postoji, a javni sektor je u gubicima, jedino fantomske tajkunske firme bliske režimu opstaju“. Drašković je govorio kako je “Republika Srpska dno dna Evrope”, te da je stanje u RS „rezultat dugogodišnje autokratije i volje jednog čoveka“, najavljujući da će svoje investicije i poslovanje usmeriti u Srbiju i Crnu Goru.