U inat godinama Josipa Dujmovića

Prikaz: Živko Ivković

Namera mi je da već od starta iznesem kao i uvek mnoštvo detalja onih iz povesti ili karijere vezanih za VIS INDEXI, sastava iz grupacije najznačajnijiih nam iz Juge, pa sam tako i pribegao već oprobanom receptu svome, želeći da i mladima predočim zašto  je ova grupa na nezvaničnom pijedestalu (uz nekolike naravno) vezano za rocknroll na našim prostorima.

Imamo ovo reizdanje naslova  ‘’U inat godinama’’ o već pomenutojm VISu  INDEXI (prvo izdanje  je  iz 2006. godine Qatro Media Sarajevo) zahvaljujući Srdajnu Stojanoviću agilnom direktoru izdavačke kuće Multimedia Books, jednom zbilja borcu za rocknroll i tu se čoveku mora odati zasluženo priznanje, ono ponajviše  iz razloga jer je malo takvih.

I dalje mi nije jasno, zašto već  2006. nije štampan zadovoljavajući  broj primeraka kojim bi bila pokrivena cela bivša država, ali, ništa zato, Srdjan Stojanović ispravlja propušteno.  Naslov bih okarakterisao kao najznačajniju istoriografiju o ovoj grupi na našim prostorima, autor se zbilja potrudio i po sistemu od jednog do drugog putovao po gradovima Juge  ne bi li se našao sa ličnostima koje su na bilo koji način povezane  sa karijerom pomenute, pa tako već u uvodu od matičnog Sarajeva kreće put Zagreba, Beograda, Splita, čak i  u U.S.A.  te ko zna sa koliko  tih je saradjivao do finalnog onog, zaokruženog štiva  o sastavu koji sa karijerom kreće daleke 1962. godine.

Imamo ovde i autorov uvod uvodu naslovljen sa ‘’ U susret Indexima’ i podvučenim izvornim značajkama vezanim za ono pionirsko vreme popularne muzike te stejdž akterima,  sceni uopšte. O Sabahudinu Bahu Kurtu i njegovom snimku Smokes Get In Your Eyes čas iz 1954. čas iz 1959, i ne bih više jer tu nema saglasja, a da pametujem ne želim, nikada nisam …..

Bilo kako bilo, storija o članovima VISa Indexi kreće od Alije Hafizovića  prvog vokalnog soliste, Kornelija Bate Kovača koji iz Subotice stiže na studije u Sarajevo, gde se nalazi sa istomišljenicima, članovima kluba Eho 61 (beat grupa sa više personalnih  izmena). U činu prvom ovde  ‘Pružam ruke’ imamo dijalog Šefka Akšamije  i Ismeta Arnautalića koji hodajući ulicama svoga grada dolaze na ideju o formiranju grupe,  te onog  najznačajnijeg, naziva za tu koji sugeriše  Akšamija, Indexi, jer, studenti su. Tako da već te 1961. imamo originalni sastav ove koji su pored pomenute  dvojice  činili Slobodan Misaljević na solo gitari, Djordje Uzelac za klavijaturama, te Nedim Hadžihasanović za bubnjevima. Divno je potom, podsećanje  na neprikosnoveno korzo vreme na kom smo se vidjali, sastajali …..

Dujmovićeva storija ovde vezana za stil ili način življenja u šezdesetima po urbanim sredinama je važeći obrazac  tako reći za celu Jugu, svugde, apsolutno imamo istovetne  priče, po svim varošima i gradovima. Navodi autor  kako su Indexi sa Alijom Hafizovićem snimili stvar ‘Hoću da naučim’ a radi se o  prepevu  stvari ‘I’m Willing To Learn’ Cliffa Richarda & Šedouza, a dodaje da su i zagrebačke Bijele strijele snimile 1962. instrumentalnu autorsku naslovljenu sa ‘Strijele’ koja će se naredne već naći na ploči u izdanju Jugotona.

Odmicanjem u čitanju i tim poredjenjem starog i novog  izdanja zaključim da je  zadržan   almanah uvod u svako poglavlje te ovde  generalno presudnoj  1964. (MCMLXIV) kada se javlja prva EP ploča grupe na kojoj su se našle The Magnificient Seven/Večeras u gradu mladih/Atalntida i autorska instrumental doduše  ‘Nikada’  Ismeta Arnautalića.

Stoji potom da je gitarijada u Zaječaru krenula 1966. kada i ona na Sajmištu , a što ne stoji  jer zaječarska je krenula u januaru 1970. te začudjuje  da autor ovaj podatak nije ispravio. Isto tako ne stoji da su Iskre prvi beogradski sastav jer i pre tog su svirale, Siluete, Branko Marušić Čutura …..  Autor podseća na VISove  iz šezdesetih potom, iz tog ranog perioda u Sarajevu  pa tako imamo Plave dijamante, Crvene korale, Pauke, Lutalice, Munje ….. U Paucima je ‘radio’ Davorin Popović a u Lutalicama Slobodan Bodo Kovačević.

Usput, Lutalice i beleže prvi nastup u Domu milicije 1964. godine. Dotiče se autor i Vatrometa ritma iz 1964. na Sajmištu u BG na kom su Indexi takodje nastupili. No, kako danas tako i polovinom šezdesetih mediji nisu posvećivali ne znam kakvu pažnju grupama izvan Beograda i Zagreba. Ostaje  ono najbitnije, 1964. se  pod okriljem PGP RTB  javlja i EP Crvenih koralja sa autorskim Najljepši san/Ponoć je prošla (Josipa Badrića)  te su uz ‘Nikada’  Indexa i ‘Strijele’ Strijela  ove svrstavaju pod prve autorske u Yu, doduše  radi se o instrumentalima samo.

U narednom, dakle drugom činu ‘Plima – Smene u Indexima 1965’ autor piše kako se  ta zapravo uzima za presudnu jer se nakon personalnih izmena ustaljuje  ekipa koja će sve više pažnje  poklanjati  pisanju sopstvenih. Naravno, veoma je bitno istaći da je Slobodan Kovačević 1965. godine  napisao  stvar ‘’ Snjenžni kristali’’ ali kao član VISa Lutalice.

Iste te na odredjen način dolazi do formiranja, kako to autor ovde  piše, prve sarajevske super grupe u kojoj su se našli pojedini članovi VISa Lutalice  i Indexa (Fadil Redžić, Šefko Akšamija, Djordje  Kisić, Davorin Popović i Ismet Arnautalić). U poglavlju ili činu ‘Šlager i opatijske avanture’ autor piše o stvari  Pružam ruke VISa  Indexi te smelo tvrdi da  je ta prva zaokružena autorska na prostorima ey Yu. Siniša Škarica pak, u naslovu ‘Kad je rock bio mlad’ nedvojbeno tvrdi da je ta ipak Osmijeh’ Grupe 220.

U toj 1967. imamo i EP ploču VISa Crni biseri sa naslovnom autorskom ‘Ne odlazi’, a imamo i koparske Kameleone sa onom ‘ Sjaj izgubljene ljubavi’. Za potonju negde stoji da je izašla 1967. ali i 1968, pa sad !?  I tu se lome koplja, nema apsolutnog saglasja, mada na ploči Crnih bisera stoji urezan datum 08.03.’’67. ali na ploči Pružam ruke VISa Indexi ne mogu pročitati urezan datum na vinilu iz razloga  totalne izraubovanosti vinila , stotinama puta je preslušavan, nošen na žureve , rečju, uopšte  nije  očuvan…….

Dotiče se autor i zavrzlame  vezane za navodnu smrt Pola MekKarntija 1966. te  indicija sa omota  koji i zbilja ukazuju na  nj. smrt. E sad, u naslovu  ‘’Dok moja gitara nežno  jeca’’ grupe autora izdanje  Rocknroll  Books/Rock Express  imamo neoborivu teoriju po kojoj je potrebno samo pročitati omot LP albuma ‘’ Sergent Peppers Lonely Heart Club Band’ jer svaki, pa i najmanje  upadljiv detalj govori o smrti Polovoj.

Uverio sam se u istinitost tih, čitajući taj po receptu pomenute. Egzistirao je i Fan Club Indexi, sa pristojnim brojem članova koji su dobijali fotke VISa sa potpisima članova grupe. Ima reči i o nastupu na Opatiji 1968.,  nezaboravnim turnejama po ondašnjem USSRu.  Autor nam potom otkriva ulogu Bate Kovača u tim ranim, Indexi godinama, te doprinosom njegovim u sklapanju mozaika  vezanog  za etno stvar ‘Boj na Mišaru’  i komponovanju muzike  na pomenutu.

Sledi priča o Batinom prelasku u Beograd  te ulozi koju je odigrao u pisanju  ‘Plime’, koja će, na žalost, iako se radi o stvari iz grupacije najvrednijih u nj. opusu naći na ploči tek 1973. a  ne 1969. godine.

Uopšteno, autor se zbilja potrudio te imamo mnoštvo ne  tako poznatih detalja iz karijere ne samo Indexa nego i grupa Pro Are, Korni grupa, te brojnih sa sarajevske scene iz šezdesetih i kasnije a što naslov svrstava u grupaciju najboljih rocknroll štiva u nas. Autor doslovno piše da je stvar ‘’ Negdje na kraju u zatišju’’ prva domaća napisana stvar koja traje duže  od deset minuta, ali i u svetu jer tek nakon godinu dana od snimanja te se javlja i ona ‘ In  A Gadda Da Vida’’ grupe Iron Buttterfly.

Dakle domaći sastavi  uopšte  nisu kaskali za svetskim trendovima u rocknrollu, te su evo u pojedinim segmentima i prednjačili, ali, znajući da se radi o grupi koja je egzistiala negde izmedju  komunističkog  Istoka  i imperijalističkog Zapada, medijska pozornost je naravno  izostala.  Usput, u ovom, štivu o Indexima, autor zadire  u mnoge druge aspekte za i oko rocknrolla a što naslovu daje onu, dodatnu ali hvale vrednu crtu.

Tako da je naslov ‘U inat godinama’ mnogo, mnogo  više od  ANAmiziranoromansirane  karijere  VISa Indexi, uz subjektivno  moje  da se ovde  radi o najbitnijem pisanom izdanju vezanom za jednu domaću grupu. I kao u najznačajnijim svetskim rock biografijama,  ovde imamo ono najbitnije, kako su nastajali songovi  Indexa  zbilja detaljno da i oni  najrigorozniji kritičari ne bi smeli imati zamerke.  Imamo i fuziju  ViSa Indexi sa grupom Pro Arte, a godina je, nisam siguan, ali čini se 1973.  Indexi – Pro Arte  su  tada činili Čobi, Davor, Šaran(ović), Novković i Fadil.

Beleži autor  turneju ovog kombinovanog sastava po Bugarskoj, te  da je tamošnja diskografska kuća Balkanton objavila album sa koncerata po toj, podatak je to vredan iznošenja. Na tom se našlo dvanaest stvari , osam grupe Pro Arte i četiri stvari Indexa. Reći ću i to da je prvi nastup jedne jugoslovenske grupe u Bugarskoj zabeležen 1965. a radi se o VISu  Rubinsi iz Niša  koji je nastupio u gradu Perniku, gde su dočekani kao mega zvezde, a što nije izostalo ni u slučaju gostovanja grupe  Indexi-Pro Arte. Prvi LP album Indexa imamo tek 1974. a taj je kompilacioni na kom su se našli najpoznatije  stvari u razdoblju od 1971 – 1973.

Pa ipak, posebno, a možda  najbitnije  poglavlje u karijeri VISa Indexi je LP album ‘Modra rijeka’ gde na stihove  velikog jugoslovenskog  pesnika Mehmedalije Maka Dizdara  Sloba Kovačević piše muziku i aranžmane, te je po mnogima ovaj LP  najznačajniji i nesumnjivo  najbolji u Jugi.

Ono, vrlo je nezahvalno to subjektivno formiranje  liste najboljih albuma, to samo govori o pojedincu koji složi jednu takvu, njegovom ukusu a više neukusu,   objektivnost svakako da izostaje….. I ne razmišljam na zadatu, jer, više je takvih koji zavredjuju sam vrh ……ali da je ‘Modra rijeka’ u najužem krugu tih the best of the best  sasvim stoji.

I kako autor ovde  piše, Modra Rijeka je epitaf Indexa, na šta bih ja dodao i svoje, ono, epitaf yu rock scene, pa sad ….. Nisam shvatio onu autorovu sa  273. stranice gde stoji  ‘Ko to još  uopšte  ima gramofon’. Dujmović se u nekoliko poglavlja osvrće  na ratno vreme u BiH, strahotama tog…. Uz famozni tunel kojim se na jedvite jade izlazilo  (i ulazilo) u opsednuto Sarajevo, te anegdotama, navodnom Davorovom mučenju Srba zatvorenih po gradu. Tu su  nastupi Indexa u Londonu i Birmingemu te irskom Dablinu.

Autor do u najmanje  detalje oslikava period onaj ratni a vezan za rad članova Indexa, pa tako stižemo i do povratničkog  koncerta u Skenderiji 13.12. 1997.  al i tri beogradska u Sava centru  24/25/26 aprila  1998. godine …….

Miro Pulj piše stvar  U inat godinama, a po toj i naziv turneje po U.S.A.  i Švedskoj ali i Češkoj, Austriji …… da bi potom prionuli na koncipiranje te rad na albumu Kameni cvjetovi  na kom će se naći trinaest stvari Slobe Kovačevića, Vinkovićevo Ostrvo i jedan tradicional. Petog maja 2001. godine  Indexi su poslednji put na stejdžu u karijerii i to u Banja Luci. Davorin se već borio sa podmuklom bolešću, no nismo ni slutili da je došao kraj za dragog nam čoveka, usput  iz grupacije najznačajnijih , naj naj Pjevača u Jugi !  2002. godine  je ustanovljeno BiH muzičko priznanje za životno delo, a prvo takvo je pripalo Indexima.

U nekom rezimeu istaći ću da je od 1962. pa do kraja milenijuma objavljeno 27 malih ploča te dva studijska albuma i više od deset kompilacionih,  bez  onih solo Davorinovih, a što bi u  ukupnom skoru iznosilo četrdeset i pet, pedantno pobrojanih ovde  po autoru.  Na koncu,  nesumnjivo je da su Indexi ispisali ako ne najznačajnije  i najsvetlije  ono tu negde stranice u istoriji Yu rocka, i to nije samo moj subjektivan stav nego i generalno.

Konstantna karijera ovog, nebrojeno nosača zvuka te ko zna koliko nastupa po svetu idu u prilog mojoj tvrdnji. Indexi su ne samo simbol moga generacijskog odrastanja nego i mladjih koji su zdušno prigrabili njihov kreativni opus. U inat godinama je pun pogodak izdavačke kuće Multimedia Books koja na zadovoljstvo svih nas, starijijh prevashodno, ne  posustaje, uvek je na tragu nekog ‘’ Ostrva sa rock blagom’’ a što će, verujem  nastaviti u vremenu ispred.

__________________________________________________________