Pred nama najhladnija zima u poslednjih 10 godina: Detaljna prognoza po mesecima

Nakon dugog i toplog leta očekuje nas najhladnija zima u poslednjih 10 godina. Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević i meteorolog Ivan Ristić, u svom istraživanju dostavljenom NIN-u, došli su do zaključka, da će „na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona, što otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola.

To za sobom donosi pad temperature ispod nule i padavine, pa i sneg za Novu godinu, što u Srbiji dugo nije bio slučaj.

I prema Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) postoji evidentna orjentacija kraka Polarnog vrtloga prema Evropi u sklopu koga će se dešavati povremeni prodori hladnog arktičkog vazduha.

Pre ledenih dana – miholjsko leto

Međutim, pre ledenih dana i nedelja koji očekuju Srbiju, istraživanje profesora Valjarevića i meteorologa Ristića ukazuje na još jedan topli talas, takozvano miholjsko leto.

Kako se navodi u istraživanju, očekuje se svežiji početak oktobra uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu, ali će temperature biti između 17 i 22 stepena Celzijusa. Prema kraju prve dekade doći će i do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska, a u ovom periodu nas očekuje takozvano miholjsko leto. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni.

Druga polovina oktobra i prva polovina novembra će biti znatno hladnije. Temperature će se kretati od pet do deset stepeni Celzijusa, dok će najviša dnevna ići od 10 do 15 stepeni Celzijusa.

Kakva će biti zima

Prethodnih par godina,  zime su obeležile blage temperature, sa minimalnim padavinama. Međutim, nakon 10 godina dolazi do promene. Poslednje prognoze, kako kaže prof. Valjarević za Blic, govore da ćemo posle devet godina u Beogradu imati 15 dana sa snegom i zadržavanje snežnog pokrivača naročito posle 10. januara i sredinom februara.

„U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog arktičkog vazduha biće i puno padavina uglavnom kiše, a na planainama i snega, dok se pojava snega se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature na kraju novembra biće od minus dva do pet stepeni Celzijusa a maksimalne od tri do osam stepeni Celzijusa“, navodi se u prognozi Valjarevića i Ristića.

Iako je za decembar predviđeno zimsko vreme, početkom i sredinom meseca će doći do otopljenja sa maksimalnom temperaturom od 10 stepeni Celzijusa nakon čega će uslediti naglo zahlađenje i pad temperature na blizu nula stepeni.

Sneg za Novu godinu i temperature do minus 10

„Krajem decembra očekuje se i stvaranje snežnog pokrivača tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu Godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem“, navodi se u njihovoj prognozi.

Kada je reč o januaru i februaru, prema sadašnjoj prognozi Valjarevića i Ristića, očekuje sa dosta padavina, uglavnom snega, a najviša dnevna temperatura kretaće se od nule do pet stepeni Celzijusa.

Kako se navodi, minimalna temperatura u pojedinim danima i do minus 10 stepeni

„Kraj zime i otopljenje stiže krajem februara i početkom marta. Sve u svemu ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina“, navodi se u njihovom istraživanju.

Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević i meteorolog Ivan Ristić u svom istraživanju navode i da je krajem avgusta i početkom septembra došlo do promene cirkulacije na planeti, i da je sve počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku, iako okean beleži rekordne temperature od kada se vrše moderna merenja.

„U isto vreme sa meteo mapa nestaje islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao skoro 14 meseci i doneo
rekordne temperature Balkanu, čineći ga jednim od najtoplijih regiona na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju svoja izvorišta na Karpatima i Alpima“, navode oni.