Dve decenije Čačanskih novina

Систем Озон Медиа чине редакције три медија: Радио Озон ФМ, Чачанске новине и портал Озон Пресс.

Субјективне слабости и објективне тешкоће, како би то, својевремено, рекли другови комунисти, утицали су на то да са четири месеца закашњења редакција  Чачанских новина обележи двадесет година од изласка из штампе првог броја.

– Стицајем околности, први број наших новина, чији слоган – Отворено о свему већ две деценије представља нашу идеју водиљу, светлост дана је угледао 25. маја 2004. године, на датум када је некада на просторима од Вардара па до Триглава обележаван рођендан највећег сина народа, а Бога ми и народности, назван Дан младости. Баш тако, случајно се и обележавање 20-ог рођендана подударило са још једним симболичним датумом, који већ 24 године означава крај режима Слободана Милошевића и политичких, неки су склони да кажу персоналних, промена у Србији. Додуше, дан када смо са својим пријатељима, којима није било тешко да са разних страна дођу и увеличају наш мали – велики јубилеј, подударио се и са Михољским задушницама, што је вероватно свима којима смо две деценије трн у оку улило потајну наду. Било како било, тек 5. октобар је представљао идеалну прилику да резимирамо две протекле деценије – каже главни уредник Чачанских новина, Александар Арсенијевић.

– Ако имате несрећу да радите и десет година опстајете у граду који се временом претворио у приватну прћију једне породице, једне интересне групације, која себе назива политичком партијом и њихових коалиционих подрепних мува, е онда је то равно подвигу. Нарочито у ситуацији када ствари, људе и догађаје видите онаквим какви јесу, а не онаквима каквим их локални властодржци представљају – наводи Арсенијевић.

– Када уз све то одбрану здравог разума својих читалаца, на који деценијама атакују и Курта и Мурта, доживљавате, не као пуку професију, већ као део личне хигијене, онда је јубилеј Чачанских новина заиста вредан пажње. Нарочито у ситуацији када су вам дежурни скептици, који пристајање, незамерање и препуштање матици сматрају нормалним стањем духа и свести, али и пријатељи, свесни тренутка и окружења, прогнозирали знатно краћи век. Али, шта да се ради. На нечију срећу, а нечију несрећу, нама је успело да изгурамо знатно дуже него иједне приватне новине издаване у Чачку. Уосталом, нисмо ли се од старта сагласили да ни наши читаоци, ни ми, немамо резервну државу и резервни град, да би се тек тако препустили моралној и егзистенцијалној стихији коју су нам наметнули и намећу они којима су уста пуна Чачка и Чачана, док пабирче политички и енормни материјални профит -констатује главни уредник Чачанских новина.

Ако сте којим случајем помислили да су овом малом анализом власник или главни и одговорни уредник, на обележавању годишњице, покушали да осликају где су после две деценије писања уз ветар Чачанске новине и њена редакција данас, грдно сте се преварили. Мада је нешто слично навео и Стојан Марковић, у свом обраћању  у суботу 5. октобра приликом обележавања двадесет година од икзласка из штампе првог броја Чачанских новина.

У најкраћем када се све сабере и одузме наше две деценије би могле да се упакују у парафразу познате Бајагине песме – Деценије пролазе а ми стојимо. Упркос чињеници да смо за сво ово време толико тога претурили преко главе. Напросто, уколико нисте рођени под срећном звездом, па се новинарством и издавањем новина бавите у земљи попут Србије, милионима светлосних година далеко, колико год се деценијама уназад властодршци свих калибара трудили да убеде у супротно, од државе у правом смислу те речи, онда је наша двадесетогодишњица представља подвиг вредан дивљења и поштовања – сматра Александар Арсенијевић.

– Упркос свим недаћама, сво време ми смо се упорно, рекло би се са мазохистичким фанатизмом, држали оне народне да се у коло не треба хватати уколико не знате да играте. Нисмо пристајали на труле компромисе, мада нам то неки често пребацују. Најчешће они што су незадовољни својим одразом у огледалу. Или они чији одлучни и бескомпромисни ставови и гласи, чврсти кано клисурине, углавном два три пића одјекују у кафанама. Наравно под условом да их не могу чути они од којих им зависе радно место, бизнис, нека функција, политичка каријера, профитабилан дил или комбинација – каже Арсенијевић.

За разлику од тих и таквих моралних горостаса и непоколебљивих истинољубаца, у редакцији Чачанских новина кажу да се они, вођени сизифовском упорношћу, ево већ две деценије труде да Чачак уместо партијске касабе постане град у правом смислу тог појма. Да интерес Чачанки и Чачана надрасте политичке и ситносопственичке интересе а локална власт заиста буде њихов сервис како им деценијама уназад обећавају пред сваке нове изборе.

– Стога, ако смо оног 25. маја пре две деценије непромишљено започели причу насловљену Чачанске новине, па се због тога често и покајали после свих ових година и свега што смо проживели и преживели више немамо права на одустајање, па нека кошта шта кошта – каже Арсенијевић.

Фото: Бус Плус

______________________________________________________________