Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Народни музеј Србије организују изложбу „Богић Рисимовић Рисим: Плава линија“.

Богић Рисимовић Рисим припадао је генерацији сликара који су учествовали у стварању нове уметничке сцене, развијајући се и сазревајући упоредо са појединим облицима послератног модернизма српског и југословенског сликарства.

Међутим, поред слика Спомен-збирку Богића Рисимовића Рисима чини и преко 800 цртежа, а највећи број њих су илустрације за књиге и, нарочито, за часописе и новине (Књижевне новине, Политика, Илустрована Политика, Чачански глас…), обједињене ширим оквиром „легенде из наших крајева“. Ови цртежи тематски су ограничени и у техници једноставни, а Рисим је користио линију као једино средство израза, без или са врло мало боје, док је у песми „Плава линија“ написао суштину схватања цртежа.

Многи од цртежа који су изложени у оквиру изложбе „БОГИЋ РИСИМОВИЋ РИСИМ: ПЛАВА ЛИНИЈА“ по први пут се, и поред тога што су појединачно били репродуковани, излажу заједно у оквиру једне изложбе. И док су слике више пута излагане и анализиране, скице и цртежи који се односе на његов сценографски рад представљени на изложби „Рисим сценограф“ 2021. године у Галерији „Рисим“, цртежи за илустрације су тек од недавно предмет стручних истраживања, а ова изложба је потврда тог „на дуге стазе“ планираног пута.

БОГИЋ РИСИМОВИЋ РИСИМ: ПЛАВА ЛИНИЈА

Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима 18. октобар 2024 – 23. фебруар 2025.

Кабинет графике Народног музеја Србије

Аутор изложбе је Катарина Стевлић, кустос Уметничке галерије „Надежда Петровић“ уз коауторство Јулке Маринковић, музејског саветника.

Богић Рисимовић Рисим је рођен у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1949. године у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на преко двадесет самосталних и великом броју групних изложби у земљи и иностранству.

Поред сликарства успешно се бавио филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију и текстове о уметности.

Предавао је на Катедри цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је неколико награда за уметност и културу, међу којима су Политикина „Награда Владислав Рибникар за велико достигнуће у ликовној уметности“ (1958), „Златна арена“ за сценографију филма „Бициклисти“ Пурише Ђорђевића на 17. фестивалу југословенског играног филма у Пули (1970), Награда града Чачка (1972), Специјална награда на Трећем интернационалном пролeћном салону у Лозани (1981), Октобарска награда града Београда за ликовну уметност (1984). Умро је 1986. године у Београду.

Неколико година по Рисимовој смрти његова породица је Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ поклонила 40 слика, преко 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат.

_______________________________________________________