Izložba: „Bogić Risimović – Plava linija“

У Кабинету графике Народног музеја Србије Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ отворила  је изложбу цртежа из Спомен – збирке Богића Рисимовића Рисима под називом ,,БОГИЋ РИСИМОВИЋ РИСИМ: ПЛАВА ЛИНИЈА“. Изложбу су отвориле директорка Народног музеја Србије, Бојана Борић Брешковић, директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић и једна од ауторки изложбе Катарина Стевлић, кустоскиња Уметничке галерије „Надежда Петровић“.

Бојана Борић Брешковић је поздравивши присутне изразила задовољство због представљања јединствених цртежа Богића Рисимовића Рисима из пријатељске установе Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ из Чачка.

Са жељом да ова целина цртежа изузетних линеарних и тематских квалитета, допринесе сагледавању уметниковог опуса,  који је током три и по деценије стваралачког рада имао самосталан развоји пут, изложба називом ,,БОГИЋ РИСИМОВИЋ РИСИМ: ПЛАВА ЛИНИЈА“ аутора Катарине Стевлић, кустоскиње Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“  и коауторке Јулке Маринковић, музејске саветнице, представља јединствену прилику сагледавање Рисимове линије.

Реализацијом Рисимове изложбе, наше установе заједничким промишљањем  доприносе увек иновативном, критичком и полетном упознавању  српске уметничке баштине. Када је реч о аутентичној уметничкој поетици, и доследним ликовним елеаборацијама уметничке мисли попут Рисимове, част нам је да овом сарадњом Рисимову линију,  ни мироовски тешку ни пикасовски прорачунату, већ благу као рука анђела из Сопоћана, учинимо доступном свим нашим заинтересованим посетиоцима, љубитењима уметности и широј публици.

Бранко Ћаловић захвалио се  Народном музеју Србије,  директорки и колегама на отворености за међусобну успешну професионалну и колегијалну сарадњу и осврнуо се на 1988. годину када се породица сликара Богића Рисимовића Рисима обратила Скупштини општине Чачак са предлогом поклона заоставштине цењеног уметника.

Предлог је пратила иницијатива од преко 150 потписника међу којима су биле еминентне личности тадашње културне сцене: Васко Попа, Љуба Тадић, Мића Поповић, Пуриша Ђорђевић, Бранко В.Радичевић, Никола Кусовац, Ђорђе Кадијевић и многи други. Породица Рисимовић је Скупштини општине Чачак поклонила 40 слика, велики број цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу са намером да то буде основа за уметников легат.  Легат је на чување поверен Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ која је већ поседовала двадесетак Рисимових слика, што је уз новооформљену Спомен-збирку омогућавало адекватан преглед његовог стваралаштва.

Рисим се, након завршетка академије, успешно бавио филмском сценографијом – углавном за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију и текстове о уметности. За разлику од Рисимовог сликарског опуса и рада на сценографији који су у многоме обрађени, истражени и презентовани, његов цртачки опус до сада није био предмет обухватнијих истраживања а сада имамо прилику да се упознамо са још једним значајним делом Рисимовог опуса.

Изложбу је отворила Катарина Стевлић која је објаснила да се у поставци налази 75 цртежа од којих је већина рађена за легенде, часописе, новине и илустрације за књиге. Она је напоменула да је Рисим своје схватање линије исказао је у песми ,,Плава линија“ а показао га ја не цртежима из 50их, 60их, 70их и 80-их година.

За Рисимов цртеж карактеристични су  линија као водиља у изразу, без или са врло мало боје, теме које су му биле блиске и карактеристичан израз. Уметник уз минималан покрет  и чини се из једног потеза ствара цртеж пун детаља и живота.

– Његова линија не престаје да се креће, баш као што то не чини ни линија на споменицима крајпуташима који су му били инспирација.  Иако Рисимов цртеж углавном има литерарни предложак, он је успео да сваки од њих буде назависан, довољан, животан и да прича своју причу. Зато вас спозивам да се вратите на изложбу више пута, јер ћете сваки пут уочити нешто ново, неки нови детаљ, нову линију, а Рисим ће вам постати близак, јер је он био уметник који је схватио прошлост а стварао је за будућност – рекла је Бојана Борић Брешковић.

Изложба ће посетиоцима и љубитељима уметности уз пратеће програме и вођења бити доступна до 23. фебруара 2025. године.

__________________________________________________________