Prethodni članak
Nasmejan kraj Morave
Сунчано октобарско пре подне, воз из Краљева за Пожегу касни само пет – шест минута.Изненађујуће пуно деце и младих који крећу на пут, возна карта до Овчар Бање само 180 динара.
Брзо стижемо док промичу лепи крајеви уз Мораву. Радујем се још једном путу у Овчарско – кабларску клисуру . Уређена и умивена железничка станица у Овчар Бањи само ме сећа на ругло прошлих година. Свраћам у мотел Дом и са Неном и њеним сином пијем сок од јагоде.
Некада смо овде после Никоља долазили на пасуљ и салату. Нас десет, петнаест. Сада сам дошао сам, уморан од звања људи да се одмакну од мобилног телефона и кукања на тежак живот.
Уобичајене туристичке теме настављам у велелепном ресторану доле на обали. Сваки пут када дођем нешто ново, велики катамаран, проширена тераса, застакаљени велики део, а сећам се и кад су биле поплаве и оног фрижидера кога је носила Морава. Сећам се кад нас је Видоје са оним сплавом возио до манастира Никоље и када смо снимали за РТС.
И ако је субота, а ја качамак једем недељом, уживам сам и у овом јутрос спремљеном са кајмаком и са сиром.
А Морава ћути ли ћути.
Видоје ме вози колима до манастира и тако је лепо ићи низ Мораву. Осећао сам се тако мали између високих стена. Носим торбу са књигама, Десерт колачима, Јеличким дукатом, медом Вукићевић.
Манастир Никоље је један од најстаријих манастира на српској Светој Гори. По предању, подигли су га Светогорци који су избегли са Атоса пред најездом Каталонаца. Друго мишљење је да су њени градитељи били пустињаци – са Синаја након Маричке битке 1371. године. Најстарији до сада пронађени писани траг потиче из турских пописа из 1489. године.
Катедрала манастира слави пренос моштију Светог Николе Мирликијског. То је једнобродна црква без куполе. Црква је обновљена и украшена фрескама велике уметничке вредности 1637. и 1697. године.
Саграђена је у време Исаија Поповића, а за време окупације и новцем кнеза Милоша Обреновића. Испред иконостаса у кивотима су мошти Светог Николе и Светог Никодима, архиепископа пећког. Поред цркве налази се Милошев конак, који је кнез Милош Обреновић саградио и у њему сместио своју породицу, после пропасти Првог српског устанка. Одатле је једно време руководио Другим српским устанком, а у манастиру је сахранио и свог петогодишњег сина Петра. Последњу велику обнову Никоље је доживело почетком овог века.
Сада у дворишту проширили надстрешницу, окренули клупе попреко, а малу магазу и конак претворили у продавницу. Одавно нисам видео толико књига и црквених реликвија, купујем свеће и палим на новом постављеном место лево од улаза цркве.
Лепу гужву у дворишту праве ђаци новосадске школе. Сваке године у октобру журећи да што пре припремимо за штампу календар за следећу годину овде прво приказујем изглед корице календара и текстове које одавно сложио Радован Маринковић.
Пешице али и неким колима младог брачног пара враћам се у бању. У Природњачком центару где експонати представљају примерке појединих врста кичмењака – риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара које живе у Овчарско -кабларској клисури. Мене радује што су поред животиња, птица и риба сада у музеју била и два чворка.
Настављам пут кроз бању, сада уређену, а код амфитеатра срећем насмејане и добро расположене планинаре међу њима и доброчинитеља ранијих календара Цана Поло.
Хотел Каблар, сећам се терасе, где сам био пре више од пола века, сада идем на базен и то онај отворен. Топла вода, сунце и поглед на бели видиковац у изградњи на Каблару. Купам се и у затвореном базену, пијем чај и дивим се самом себи како сам провео дан.
Ја бих требао да предајем негде предмет УЖИВАЊЕ. У десет до шест возом препуним деце се враћам у Чачак .
Боже лепог ли дана, ма све је то Морава крива.
Слободан Чворовић
_________________________________________________
Ah evo nama i muske ocvale starlete da nas smara svojim bljutavim spomenarom.
Aman ljudi odmorite nas od ove individue ako Boga znate
Što si takav, vidiš kako je sladak ovako nasmejan na slikama.
xxxxx mu xx pod brkove ….
Dal je negde nešto platio?
ČVORO TI LI SI…POTPIŠI SE SLOBODNO
Vratih se u Zavicaj cotajuci ovaj tekst. Ovcar Banja je mesto gde najvise volim da odem i koje niposto ne propustam kada sam u nasem kraju.
O Bože mili, da ovo izjanđalo matoro čičište snima svoje nepodrezane nokte na nogama, to još i mogu da shvatim.
Ali da vi to ladno objavljujete – pa gde vam je pamet!?
Vidi ga matori derpe kako je zatezao bore!
Da li je orošavao i va.inu, da mu dečku bude slađe?
Fuj…podguzna muva
Gde su ti unuci i deca..FUJJJ..
BRAVO CVORAK, IZUVAS IH IZ KONDURA.
Čvorak, pa jel misliš da ljudi ne znaju da ti uvek stojiš iza ovog jednog te istog jadnog kontra-komentara?
Samo što se na ovom tvom snimku vide tvoji „negovani“ prstići nakon što si izuo sopstvene kondure.
Mora da je ovo sanjao kad nije video procvalo jezero po kojem se ne može ploviti,ili je možda,ne daj Bože,nešta mnogo ozbiljnije.
Ima lepih decaka i pored Morave. Bravo Cvorkonja.