Razvojna banka – prvorazredni nacionalni i ekonomski interes

Struktura vlasništva banaka u Srbiji, visoka zaduženost države i privrede, činjenica da ne postoje specijalizovane banke, poput agrarne, investicione, izvozne i hipotekarne banke, nameće kao prioritet osnivanje Državne razvojne banke sa donošenjem pratećeg Zakona o Državnoj razvojnoj banci, smatra  Borislav Borović, potpredsednik Narodne stranke.

Na tu temu Borović kaže i sledeće:

Forsiranje razvojnih prioriteta države Srbije preko komercijalnih banaka u kojoj je ona bila ključni akcionar je danas isključeno, jer ona više nije većinski akcionar ni u jednoj jakoj banci. Razvojne banke u svetu uglavnom funkcionišu u granama, gde nema interesa komercijalnih banaka za dugoročnim finansiranjem.

Danas u svetu postoji oko 500 razvojnih banaka sa različitim domenima rada. Zajedničko im je da najčešće uključuju srednjoročne i dugoročne kredite, podstiču razvoj domaće privrede, subvencionišu kamatne stope, daju kreditne garancije, tehničku pomoć i osiguranje izvoza od političkih i komercijalnih rizika, finansiraju projekte od državnog značaja. Razvojna banka mora biti korektiv tržišnim devijacijama koje donose komercijalne banke.

To znači lakši pristup finansijskim sredstvima i za naše preduzetnike. Kada je ograničen pristup finansijama, razvojna banka služi za ublažavanje nedostatka kapitala, promociji preduzetničke ideje i podsticanje razvoja novih ili postojećih industrija.

Razvojna banka bi bila prava banka, pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne kvazibanka koja bi bila vezana za državni budžet, gde bi joj bilo zabranjeno da prikuplja depozite građana i pravnih lica.

Naprotiv, državni depoziti bi morali da završe u bilansima razvojne banke. Ipak, uspeh poslovanja razvojne banke se ne bi merio samo i isključivo ostvarenom dobiti, već dugoročnim doprinosom jačanju domaće privrede i društvene zajednice. Ona bi stvarala konkurenciju u bankarskom sektoru, bila brana potencijalnoj kartelizaciji finansijskog sektora, a privreda bi dobila mogućnost da obezbedi kredite po nižim kamatama. U razvojnu banku trebalo bi uključiti Fond za razvoj Republike Srbije.

Sve ozbiljne i razvijene države imaju razvojne banke, neke i na nivou svojih federalnih jedinica, iako imaju daleko bolju finansijsku situaciju i performanse privrede od Srbije.

Neki od glavnih poverilaca Srbije su razvojne banke i fondovi drugih država. Prednjači Nemačka razvojna banka (KfW), gde se samo u 2024. godini predviđa zaduživanje po izdatim garancijama, projektnim i programskih zajmovima, za kreditiranje energetskog sektora više od 700 miliona evra.

Ili Francuska agencija za razvoj (AFD) sa nešto neznatno manjim iznosom. Da ne pominjemo evropske banke za razvoj ili kineske po istom osnovu. Ipak, Fondu za razvoj Abu Dabija dugujemo čitavih 3,191 milijardi evra po osnovu Zajma za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije? Postoji li jasniji dokaz o potrebi osnivanja Državne razvojne banke?

________________________________________________________________________