Zašto Srbe ubija rak?
Sumorna statistika kaže da se Srbija nalazi u zlatnoj sredini u svetu po broju obolelih od raka, ali je nažalost u samom vrhu država u kojima ljudi od raka najviše umiru.
Zakasnela dijagnostika je glavni razlog povećane smrtnosti od svih vrsta maligniteta, a preventivnim merama može da se spreči do dve trećine novih slučajeva. Zvanična medicina, uprkos stalnim istraživanjima u koja se ulaže mnogo novca, još nema odgovor šta je presudno za pojavu karcinoma.
– Od pronalaska citostatika, već decenijama u onkologiji nije bilo revolucionarnih otkrića, ali su pomaci u dijagnostici i terapiji omogućili duži život. Smatra se da je genetskim faktorima prouzrokovano svega 10 odsto slučajeva raka, dok najveći deo, 90 odsto, nastaje pod uticajem ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline – kaže onkolog Vladimir Kovčin i objašnjava da smrtnost u svetu opada, pre svega zbog svesti građana o važnosti redovnih sistematskih pregleda, ali i zbog novih lekova i tehnologija koje se koriste u lečenju, koji kod nas stižu sa zakašnjenjem od pet godina.
Za nastanak karcinoma se ne može odrediti jedan presudan faktor, ukoliko bi tako nešto postojalo, njegova eliminacija bi dovela do iskorenjivanja bolesti.
– Aromatični ugljovodonici u duvanskom dimu su, recimo, jedan od uzročnika karcinoma pluća, grla i usne duplje, a pušenje je faktor rizika. Dokazano je da je zabrana pušenja u svim zemljama koje su strogo sprovele taj zakon uzrokovala dramatičan pad učestalosti karcinoma pluća u roku od 10 godina – napominje naš sagovornik i ističe da je pušenje doprinelo da u Srbiji karcinom pluća zauzme vodeće mesto, kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Prve ozbiljne studije vezane za hranu i nastanak karcinoma objavljene su pre više od 30 godina. Još tada je dokazano da ljudi koji konzumiraju samo meso i pušači imaju najveći rizik za obolevanje od karcinoma.
– Svugde možete naći kancerogene materije. U prošlosti se proizvodnja hrane nije bazirala na hemiji. Do pre nekoliko decenija, naše majke su svaki dan spremale svežu hranu sa pijace. Nije bilo konzervansa, ni polugotovih i gotovih jela. Kako se povećavao broj ljudi u svetu, tako je i potreba za hranom rasla. Traženi su načini da se proizvede što više hrane na što brži način, a posledica toga je i epidemija karcinoma – objašnjava doktor Kovčin i savetuje da se izbegava konzumiranje dimljenog mesa, kao i roštilja pečenog na uglju, jer ovako pripremljeno meso povećava rizik od karcinoma želuca i debelog creva.
Naš sagovornik napominje i da se gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti takođe smatraju faktorima rizika za rak. Naročito gojaznost kod žena ima uticaj na pojavu karcinoma dojke.
– Svaka žena može da oboli od raka dojke, a višak kilograma, pušenje ili loše životne navike samo mogu biti faktori većeg rizika da se bolest razvije – objašnjava ovaj stručnjak i napominje da bez obzira na to koliko ste zdravi, obavljate redovne godišnje sistematske preglede, jer daleko je veća šansa za izlečenje u ranoj fazi.
– Za žene sistematski pregled obuhvata pregled jetre, bubrega, analizu krvne slike, ginekološki pregled i ultrazvuk dojki. Muškarci treba da obave preglede jetre, bubrega, da urade analizu krvne slike i ultrazvuk prostate – kaže dr Kovčin i napominje da sistematski pregled za ljude treba da bude isto kao i tehnički pregled za vozila. Nema zdravstvene knjižice bez obavljenog sistematskog.
– Svakako pušači jednom godišnje treba da snime pluća, a osobe starije od 50 godina da urade kolonoskopiju – savetuje naš sagovornik.
Niko nije dobio rak zbog stresa
Dok je dokazano da ishrana i fizička aktivnost imaju uticaj i značaj za pojavu maligne bolesti kod neke osobe, za stres tako nešto nije moguće dokazati. Stres kojem smo izloženi dugo sigurno doprinosi pojavi bolesti, ali nikada ne možete reći da je neko dobio rak baš zato što je bio pod stresom. Na taj način se stresom u medicini niko nije bavio.
Promenite životne navike!
Postoje tumori koje je moguće izbeći promenom ponašanja, a rak pluća je tipičan primer. Nemojte pušiti i sigurno ćete smanjiti rizik od obolevanja od raka pluća. Važne su tri stvari: da se pravilno hranimo, održavamo idealnu težinu i budemo fizički aktivni. Time možemo da smanjimo rizik da obolimo.
Alo
Zato sto su nam sve to servirali Amerikanci i Evropljani 1999. godine kada su prosipali bombe nad nama ovde e zato….