Чачак у чабру

Град Чачак је у 2024.години остварио око 500 милиона динара мање прихода у буџет него што је планирано. Стога ће морати ребалансом буџета ревидирати многе планове, трошкове и инвестиције који су били предмет предизборних и постизборних обећања.

Једна од неочекиваних ствари јесте и да нема исплата пољопривредницима субвенција и дотација у 2024.години!

Закључак се намеће сам од себе. Чачак је у финансијском чабру!

Како видимо нема ни локалних тајкуна, „заслужних привредника“ и сличних, да се утркују  објашњавајући како је све у реду, као много пута раније. Неки „злонамерни“ би ову ситуацију прокоментарисали – Ћуте и „крцкају“ оно што су узели од грађана Чачка. Док би други рекли само – „Лепо и напредно нема шта!?“

Ми кажемо да на наплату долази оно што је указивано много пута до сада: да се са јавним средствима града Чачка не поступа домаћински и плански и да се средства користе зарад политичке манипулације, подилажењу интересима крупног капитала у Чачку и Србији, или једноставније – зарад корупције, криминала и пљачке јавних средстава града Чачка.

Терет ових погрешака платиће град Чачак, кроз наставак распродаје имовине града и грађани Чачка, кроз смањени квалитет и повећање цена услуга комуналних делатности, повећање цена енергената и струје.

Градоначелник Чачка вапи за средствима из Републике и обећава да ће „догoдине сви бити испоштовани“! Неумесно и помало јадно од једног тако „успешног“ градоначелника и привредника.

Да будемо поштени и да нам буде мање криво, већина локалних самоуправа у Србији (односно градова и општина) такође се налази у чабру и гледају у Владу Србије као свог спасиоца, очекујући средства која би их извадила из тренутних проблема.

Са друге стране, Влада Републике Србије нема довољно пара да намири све своје кадровике по градовима и општинама и најављује нам гашење јавних предузећа и њихово претварање у акционарска предузећа, што у преводу значи распродају комуналних предузећа странцима и домаћим тајкунима.

Не верујете? Погледајте шта је урађено са Електропривредом Србије или ко и како наплаћује струју у име Електропривреде Србије!

Електропривреда им за ту услугу исплаћује више него што су коштали радници који су својевремено то радили у оквиру самог предузећа. Ефикасност наплате је смањена, али су трошкови повећани.

Чак имају и правилнике који допуштају да се око 10% струје у току једног месеца и не очита. У пракси се то креће од 30% до 50% током једног месеца. Сетимо се само колико пута је свако од нас ушао у „црвену зону“ јер му бројило није очитано и по неколико месеци!

Сличан сценарио Влада Републике Србије најављује и спрема и за локална комунална предузећа по Србији. Сценарио који ће бити у оптицају су јавно-приватна партнерства, где држава даје активу, односно опрему, возила, инфраструктуру, а приватни партнери Управу, руковођење и наплату средстава од грађана. Мало сумњиво, зар не!?

Корист ће имати само они који буду добили те послове. Грађани могу очекивати смањену услугу, више цене, и апслутно смањење инвестиција у те делатности, јер ће се у првих пар година искористити потенцијал добијен од државе, а саме инвестиције у те делатности су јако високе и предузећа неће моћи или неће хтети сама да их финансирају.

Добри примери свега реченог су нпр. изградња бране у Сврачкову и цевовода који треба да прати те инвестиције. У питању су милиони и десетине милиона евра, које ниједан приватни инвеститор нема и не жели да уложи. Али ће свако врло радо да постави управу и наплаћује потрошњу воде од грађана!

Други пример је изградња депоније Дубоко, о чему сведочимо ових дана и о чему смо већ говорили (повећање цена одношења смећа за чак 65% и проблеми са инвестицијом и контролом закључених послова).

Од „будућих власника и управљача“ се може очекивати да дође, уколико се не испуне услови које поставе „нове газде“, као пре неку годину у Напуљу у Италији, да одједном нико не односи смеће недељама, или у попут неких градова у Европи када је у летњим месецима ограничена потрошња воде на само неколико литара по човеку!

А шта се дешава када се о битним стварима у највећој мери питају власници капитала и извођачи, видимо и по реконструкцији Железничке станице у Новом Саду!

Не желимо да прејудицирамо резултате истраге, али на основу доступних информација претпостављамо да се извођачима радова толико излазило у сусрет да се у једном тренутку заборавило на правила која струка прописује у тим ситуацијама, на законе који уређују ту област и да су се заборавили они због којих се то све и ради, а то је обичан народ, који их заправо финансира и користи у највећој мери.

Последица је трагедија невиђених размера, велики број погинулих и повређених грађана и туга у срцима свих нас због несрећно и невино настрадалих.

Да закључимо: Дилеме нема. Чачак је у чабру! Пара нема и све их је мање! Инвестиције се заустављају! Предизборна обећања остају за нека друга времена или ће чекати следеће изборе! Градоначелник као и кадрови које нам владајућа партија представља нису способни да управљају градом!

Мишљења смо да је тренутак за смену неодговорних, проблематичних, неспособних партијских кадрова, који немају нити знања нити умећа да обављају послове које обављају. Такође, става смо да је одличан тренутак за испитивање свега урађеног у последњих 10 година за почетак, а после тога и у последњих 30 година, како би се отклониле све имперфектности и грешке које су се десиле.

Одговарање за учињено, кроз судове и правосудни систем, верификоваће истину и спречиће овакве појаве у будућности од стране оних који мисле да се окористе јавним ресурсима, паразитирају у јавним и државним предузећима и стварају лични капитал црпећи државне ресурсе и све нас.

Аутор анализе: Александар Танасковић, дипломирани економиста