Izložbe u Umetničkoj galeriji

Objavljeno 22/09/2015

СЛИКАРСТВО РАТНОГ ПЕРИОДА НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ 23. септембар – 19. октобар 2015.

НАДЕЖДА И СЛИКАРСТВО 20. ВЕКА

ИЗ ЗБИРКИ УМЕТНИЧКЕ ГАЛЕРИЈЕ „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“ 23. септембар – 20. новембар 2015.

Сликарство ратног периода Надежде Петровић

Изложба „Сликарство ратног периода Надежде Петровић“ ставља у фокус стваралаштво из последњих неколико година живота које је Надежда, као добровољна болничарка при Врховној команди, провела на фронту у оба Балканска рата (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918) до смрти у Првој резервној војној болници у Ваљеву, где је са положаја Сувобора била премештена као испомоћ у борби против епидемије пегавог тифуса којој је, на крају, и подлегла 3. априла 1915. године. Настајало „између бојишта и превијалишта“, и самим тим невелико по обиму, ово сликарство је драгоцено и узбудљиво сведочанство завршнице једног живота, „какав су“, по речима Лазара Трифуновића, „имали и сви уметнички револуционари: буран, херојски и несхваћен.“

Изложба је приређена у сарадњи са Музејем савремене уметности у Београду који је за ову прилику уступио шест слика, међу којима је и „Ваљевска болница“, последња Надеждина слика.

Надежда и сликарство 20. века

Изложбу чини избор од тридесет слика и цртежа: од слика Надежде Петровић, цртежа словеначких сликара (Ф. Весел, Х. Смрекар) са којима је покренула ликовну колонију у Сићеву давне 1905. године; слика њених савременика који су обележили српско сликарство прве половине 20. века (Б. Вукановић, Д. Глишић, А. Маринковић, В. Ковачевић, Ж. Настасијевић, Б. Стевановић, И. Радовић, С. Шумановић); слика протагониста кључних промена у сликарству педесетих и шездесетих, (П. Лубарда, И. Табаковић, М. Коњовић, М. Поповић, В. Божичковић, С. Ћелић, А. Јемец, П. Милосављевић и др); представника основних токова и значајних појава у уметности југословенског културног простора седамдесетих и осамдесетих (Е. Муртић, З. Прица, Р. Дамљановић, П. Нешковић, В. Величковић, О. Ивањицки, М. Видак, В. Станић, К. Бокшан, В. Крстић, М. Драгојловић, М. Продановић и др) до периода кризних деведесетих и распада тог простора као целине (М. Блануша, М. Ђорђевић, В. Дуњић, У. Ђурић, З. Тодовић и др).