Braća Teofilovići proslavljaju 30 godina karijere

Nakon uspešnih nastupa širom Kine i regiona, braća Teofilovići će ovog četvrtka, 21. novembra, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, održati jubilarni koncert povodom tri decenije umetničkog rada. Početak koncerta zakazan je za 20 časova.

Specijalni gosti večeri biće Nebojša Živković, jedan od najcenjenijih evropskih solista na marimbafonu i udaraljkama, koji dolazi iz Beča, i profesor Boban Bjelić, virtuoz na harmonici i dugogodišnji saradnik slavne braće.

Ovaj koncert biće jedinstvena prilika da publika uživo oseti magiju muzike koja već 30 godina osvaja srca širom sveta.

– Istinsko bavljenje bilo kojom umetnošću je izazov u kojem morate istrajati, ako želite da živite sa smislom – kažu u intervjuu za Danas braća Teofilović.

Teofilovići važe za sinonim za očuvanje i revitalizaciju tradicionalne muzičke baštine Balkana, a njihova karakteristični a capella dvoglas obuhvata vekove muzike koja je sačuvana duboko u narodnom kolektivnom pamćenju.

Mnoge od pesama koje izvode bile su gotovo zaboravljene ili sačuvane samo u fragmentima, ali su zahvaljujući njihovom strpljivom istraživačkom radu ponovo oživele, dobijajući novo umetničko ruho i savremen izraz.

Proslavljajući jubilej, oni se vraćaju u Dom omladine, mesto gde su koncertima iz 1999. godine postavili temelje karijere. Publika će tim povodom biti u prilici da oseti magiju njihove muzike.

– Uvek se trudimo da imamo neke interesantne goste na ovako velikim koncertima. Ovoga puta publika će imati priliku da čuje kako se divno uklapaju glas i marimba zahvaljujući našem gostu Nebojši Živkoviću, kao i harmonika Bobana Bjelića – najavljuju Ratko i Radiša Teofilović predstojeći nastup.

Koncert u Beogradu obeležiće presek Vašeg bogatog stvaralačkog opusa, albuma „Čuvari sna“, „Sabazorski vetrovi“, „Vidarica“, „Teofilovići“, kao i sa poslednjeg „Element“. Kada se osvrnete na prethodnih trideset godina rada, šta biste izdvojili, koju spoznaju ili iskustvo koje vas je oplemenilo i gradilo od samog početka?

– Nakon toliko godina karijere, sigurno smo sazreli i kao umetnici i kao ljudi. Ključno je verovati u svoje snove i ostati dosledan onome što radite, bez obzira na izazove. Svaki korak koji smo prešli naučio nas je koliko je važno imati jasnu viziju i biti posvećen pozivu. Nije lako trajati, ali nas održava vera u ono što radimo, umetnost bez kompromisa, posvećenost i težnja da svaki sledeći nastup nadmaši prethodni.

„Glasovi stoleća“ je kompliment koji ste dobili za vaše izvođenje, a dodeljen vam je i epitet „umetničke ikone“ u različitim delovima sveta. Odakle crpite inspiraciju, emocije i ljubav prema muzici?

– Izvor inspiracije su nam stihovi narodne poezije, zabeleženi u etnomuzikološkim zapisima. Te pesme su prošle test vremena i nose u sebi duboku emociju i mudrost prošlih generacija. Smatramo da očuvanje ovih pesama obogaćuje savremeno društvo, kulturu i umetnost, jer u sebi nose univerzalne poruke. Naša ljubav prema tradicionalnoj muzici počela je kroz pevanje u horu, posebno kroz izvođenje Mokranjčevih rukoveti. Kasnije smo istraživali narodne zapise i otkrili bogatstvo sadržano u trojstvu reči, melodije i ritma. Ta kombinacija ima posebnu moć koja nas inspiriše.

Sigurna sam da su vam mnoge pesme obeležile život, no, da li biste izdvojili neke vama najdraže koje izvodite sa najjačim emotivnim nabojem?

– U mnoštvu prelepih starih zapisa, teško je izdvojiti dragulj, ali ako baš moramo da izaberemo jednu pesmu, neka to bude „Marijo bela kumrijo“ zahvaljujući kojoj prvi put dolazimo do dvoglasa i zvučne slike po kojoj postajemo i prepoznatljivi.

Nastupali ste u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, uključujući The Kennedy Center u Vašingtonu, The Tchaikovsky Concert Hall u Moskvi i The Vienna Konzerthaus-Mozartsaal u Beču. Redovni ste gosti na najvažnijim svetskim festivalima širom Evrope, Amerike i Japana. Koje biste bogatstvo izdvojili sa vaših putovanja i nastupa?

– Najveće bogatstvo koje smo stekli su ljudi koje smo upoznali i kulture koje smo otkrili. Svako putovanje je donelo nova prijateljstva i uvid u nova saznanja, što nas je obogatilo u svakom smislu.

Kad ne putujete svetom, viđeni ste kao putnici u našem gradskom prevozu. A, pošto svi mi koji koristimo GSP znamo da se tamo često odigravaju i drame i komedije, zanimaju me vaša iskustva?

– Gradski prevoz koristimo svakodnevno, jer nismo vozači. Možda zvuči čudno, ali još uvek vidimo ljude kako ustupaju mesto starijima i pomažu jedni drugima. Iako mediji često ističu negativne događaje, u svakodnevnom životu svedoci smo brojnih malih, humanih gestova, koji zaslužuju veću pažnju.

Vi ste rodom iz Čačka, jedinstvenog mesta na mapi Srbije, šta ste iz rodnog grada „poneli“ sa sobom u Beograd? Koji su vas rani uticaji odatle orijentisali?

– Detinjstvo u Čačku i vreme provedeno u horu oblikovali su nas i približili nam lepotu tradicionalne muzike. Mnogo ranih uticaja nosimo sa sobom, možda i nesvesno, poput starih pesama, koje smo slušali kod bake i deke na selu tokom letnjih raspusta.

Kada smo kod Čačka, nedavno nas je napustila čačanska i rokenrol legenda Bora Đorđević. Da li ste kao Čačani ili kao muzičari osetili gubitak?

– Ne morate biti iz Čačka da bi osetili takav gubitak, to su osetili svi oni, koji su rasli uz njegovu poeziju i muziku.

Vi prevazilazite granice Srbije kada birate pesme koje ćete izvoditi, kako ih birate?

– Biramo pesme koje nisu toliko poznate, ali koje nose posebnu poruku i zvuk koji se uklapa u našu muzičku viziju. Nismo vezani za geografsko poreklo, već za univerzalnu poruku, koju pesma može preneti, ali i samu arhaičnost zapisa, kako bi odgovarala našem dvoglasu.

I kad smo kod brisanja granica, šta nam možete reći o mentalitetu naših naroda, šta je ono što u najmanju ruku spaja Balkan, a možda i univerzalno ljude?

– Jedini odgovor je da postoje dobri i loši ljudi, a naša putovanja po regionu, ali i u svetu su nam to i potvrdila. Naš život je delom i određen kao put i traganje za dobrim ljudima koje povezuju kulturne i ljudske vrednosti.

Najteži posao na svetu

Veliki broj kulturnih radnika i umetnika iz raznih oblasti svako malo izlazi u javnost, nezadovoljni situacijom na tom polju kulture kao i generalno društvenim „vrednostima“ koje se propagiraju. Kako vi vidite kulturu u Srbiji?

– Mi smo počeli da se bavimo ovom muzikom devedesetih, vreme u kom je delovalo nezamislivo da neko krene u ovakvu muzičku avanturu. Nismo se obazirali na okolnosti već smo se trudili da i u takvim uslovima stvaramo nešto što će biti vredno. Sami smo izabrali ovaj izazov, mogli smo možda nešto drugo da radimo, ali srce nas vodilo i kada nije bilo lako. Naš čuveni istoričar umetnosti, reditelj Veljko Kadijević je u jednom intervjuu rekao da je bavljenje umetnošću najteži posao na svetu, što sigurno ponekada i jeste. Istinsko bavljenje bilo kojom umetnošću je izazov u kojem morate istrajati, ako želite da živite sa smislom. U tom kontekstu bilo bi dobro da se poboljša klima na polju kulture, zato što bi u tom slučaju i umetnicima bilo lakše, a društvo bi dobilo mnogo više u svakom pogledu.

Da li muzika za pojedinca i društvo može biti lek i šta je ona za vas?

– Muzika ima moć da oplemeni i leči. Nakon naših koncerata često čujemo komentare da pesme donose mir i radost, i verujemo da muzika zaista može biti lek, kako za pojedinca tako i za društvo.