Novo BIRN-ovo istraživanje – državno finansiranje neetičkih medija kroz javne nabavke

Najnovije BIRN-ovo istraživanje Transparentnost pod lupom: Javne nabavke za medijske usluge donosi analizu potrošnje gotovo milijardu dinara javnog novca za usluge oglašavanja državnih institucija, administracije i javnih preduzeća. Analiza preko 300 ugovora, dostupnih na Portalu javnih nabavki, pokazuje da su mediji s tabloidnom uređivačkom politikom, najveći prekršioci etičkog kodeksa, dobili značajan deo novca.

Državni novac predstavlja važan deo medijskog tržišta u Srbiji, pri čemu samo kroz javne nabavke i javne konkurse godišnje bude usmereno najmanje 2,2 milijarde dinara (oko 19 miliona evra) budžetskog novca, koje su obuhvaćene BIRN-ovim monitorinzima.

Najnoviji predlog izmena Zakona o oglašavanju, koji nije uključio pitanje državnog oglašavanja, medijska udruženja smatraju za još jednu propuštenu priliku da se ova oblast sistemski uredi.

Nespremnost države i nadležnih ministarstava da se ovo pitanje stavi na sto, ne samo prilikom izmene ovog već i Zakona o javnim nabavkama, govori u prilog tezi da je oglašavanje jedan od mehanizama uticaja na medije i medijsko tržište.

Tanja Maksić, autorka istraživanja o javnim nabavkama za medijske usluge kaže da je obrađeno 307 ugovora iz 2023. i prve polovine 2024. godine, ukupne vrednosti od skoro milijardu dinara.

– Podaci ukazuju na to da su najveći dobitnici budžetskog novca mediji tabloidne orijentacije, koji su u prethodnim istraživanjima identifikovani kao najveći prekršioci etičkih novinarskih standarda. Tako su oni dobili najmanje 268 miliona dinara kroz javne nabavke direktno. Na primer, samo Državna lutrija Srbije je na oglašavanje izdvojila oko 200 miliona dinara, od čega je najveći ugovor otišao Medijskoj mreži Srbije, izdavaču tabloida Srpski telegraf“ – dodaje Maksić.

Takođe, marketinške agencije, koje posreduju u distribuciji budžetskog novca prema medijima, u proseku dobijaju veće ugovore od pojedinačnih medija. Ova praksa potrošnje otežava praćenje novca jer se, u odsustvu izveštaja o potrošnji, finalni korisnici javnog novca ostaju nepoznati.

– Iako je transparentnost podataka na Portalu javnih nabavki od 2024. godine poboljšana jer su sada javno dostupni i ugovori ispod milion dinara, i dalje ostaje veliki prostor za netransparentne prakse, posebno kada se primenjuju postupci koji nisu otvoreni za sve ponuđače, ili kada se ugovori dodeljuju preko agencija – kaže Maksić i dodaje da je problem i to što je u nedostatku izveštaja o sprovedenim kampanjama nemoguće proceniti svrsishodnost ovih javnih nabavki.

Neke od preporuka donosiocima odluka uključuju i potrebu da se donese poseban zakon koji bi uredio javne nabavke u oblasti oglašavanja i medijskih usluga, sa jasno definisanim kriterijumima i procedurama za dodelu sredstava kao i da mediji koji su višestruko kršili etičke standarde ne bi trebalo da budu kvalifikovani za javna sredstva. Takođe, potrebno je uspostaviti striktnu kontrolu i analizu svrsishodnosti trošenja javnih sredstava, kao i objavljivanje izveštaja o efektima kampanja.

Istraživanje je izrađeno u okviru projekta Cena privatnosti koji partnerski sprovode BIRN Srbija, SHARE Fondacija i Partneri Srbija, uz finansijsku podršku MATRA programa.

______________________________________________________________