Uvodi se akciza na CNG gorivo
Visoke cene dizela i benzina, po kojima je Srbija često rekorder u regionu, a i šire, primorale su mnoge vozače da pređu na tečni naftni gas (TNG) ili komprimovani prirodni gas (CNG) kako bi uštedeli.
Cene goriva u Srbiji najviše opterećuju visoki državni nameti koji čine i do 50 odsto ukupne cene goriva. Nije nepoznanica da je Srbija rekorder u regionu i po nametima na gorivo.
I dok su dizel, benzin i TNG u sistemu akciza, samo je CNG odolevao državnim nametima. CNG trenutno predstavlja najjeftinije gorivo i ekološki najčistije, jer se dobija iz prirodnog gasa, dok se TNG dobija rafinisanjem nafte.
Međutim, od 2026. godine država će uvesti naplatu akcize i na ovu trenutno najjeftiniju vrstu goriva za pokretanje automobila.
Naplata akcize odložena za 2026.
Odluka koja se prošle godine prvi put našla u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama da se od 1. januara 2025. godine naplaćuje akciza na prirodni gas za krajnju potrošnju je odložena. Tada je navedeno da bi se akciza naplaćivala na gas koji se koristi za pogon motornih vozila i za grejanje.
U ovogodišnjem Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama navodi se da se naplata akcize za gas koji se koristi za vozila odlaže za 1. januar 2026. godine.
Planirani iznos akcize je 1.180,59 dinara po megavat-času, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu kada je predloženo da ova akciza iznosi 1.097,20 dinara po megavat-času.
Kada je reč o naplati akcize za korišćenje gasa za grejanje, ona se odlaže dok Srbija ne pristupi Evropskoj uniji.
U obrazloženju zašto uvodi naplatu ovih akciza, država je još prošle godine objasnila da se to čini zbog usklađivanja sa evropskom energetskom direktivom.
„Oporezivanje je uvek stvar ekonomske politike“
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković objasnio je za Danas da je prirodni gas oslobođen svih državnih nameta iz, s jedne strane, ekoloških razologa, a s druge strane, kao podsticaj za jeftiniji energent.
Atanacković smatra da se akciza na CNG planira, jer, verovatno, sve više vozača prelazi na ovo najjeftinije gorivo, izbegavajući goriva koja su u sistemu akciza čime se smanjuje prihod budžeta.
Prema podacima MUP-a i Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, broj registrovanih vozila koja koriste komprimovani prirodni gas u 2023. godini iznosio je oko 19.900, a povećan je za više nego četiri puta u periodu 2018-2023. godine.
Podseća da je to bio slučaj i sa TNG, čiji su nameti vremenom postali daleko viši nego u EU.
„Kada je veliki broj vozača počeo da ugrađuje ili da kupuje vozila koja već imaju ugrađene uređaje za TNG, to je dovelo do velikog udara na potrošnju naftnog gasa. Čini mi se da se iz razloga što je smanjena potrošnja benzina, koji je inače oporezovan, smatralo da je to nepovoljno za poreski sistem. Oporezivanje je uvek stvar ekonomske politike“, ukazao je Atanacković.
Zbog toga je, kako kaže, TNG u Srbiji vremenom postao mnogo skuplji nego što je to slučaj u mnogim evropskim zemljama, dodajući da je Srbija često kritikovana zbog visokog oporezivanja TNG-a.
Sada se to dešava sa CNG gorivom. „Prirodni gas se ne 0porezuje, lakše je do njega doći, zato je mnogo jeftiniiji. To je sada razlog zašto neko ima interes da i on dobije oporezivanje“, ukazao je Atanacković.
Dodaje i da bi uvođenje akcize na CNG bio gubitak za ekologiju, jer prirodni gas mnogo manje zagađuje od benzina, dizela i TNG, pa bi ga trebalo podsticati na korišćenje, naročito u Beogradu.
Fiskalni savet: Akciza u Srbiji biće veća od minimalne propisane u EU
Međutim, Fiskalni savet u „Oceni Predloga zakona o budžetu za 2025. godinu“ navodi da bi uvođenje akciza na prirodni gas bio korak u dobrom smeru za dalje usklađivanje poreske politike sa propisima EU koji definišu listu energenata na koje se plaćaju akcize i njihove minimalne iznose.
„Posebno oporezivanje energenata važno je s obzirom na zagađenje i druge štetne efekte koji nastaju njihovom upotrebom, a porezi bi trebalo da predstavljaju podsticaj za smanjenje njihove upotrebe“, navedeno je u oceni Fiskalnog saveta.
Naveli su da iako se komprimovani prirodni gas još uvek veoma malo koristi u Srbiji, podaci pokazuju da se poslednjih godina postepeno povećava broj registrovanih vozila sa pogonom na ovaj energent.
Članovi Fiskalnog saveta objasniili su da planiran iznos akcize na komprimovani prirodni gas od 1.180,59 dinara po megavat času ekvivalentan iznosu od oko 330 dinara po gigadžulu tj. oko 2,8 evra, što bi bilo blago iznad propisane minimalne akcize po standardima EU koja iznosi 2,6 evra po gigadžulu.
Fiskalni savet ističe i da visina akcize osetno varira između zemalja i da, za razliku od akcize na benzin i dizel, i dalje postoje zemlje koje nisu ispunile zahteve o minimalnom oporezivanju.
Akciza na grejanje odložena zbog motivisanja građana da ugase individualna ložišta
Što se tiče odlaganja primene akcize na gas koji se koristi za grejanje (do ulaska Srbije u Evropsku uniju), nije dato detaljnije obrazloženje države niti argumentacije za ovu odluke.
Članovi Fiskalnog saveta pretpostavljaju da se od ove akcize odustalo da bi se dodatno stimulisali individualni potrošači da sa postojećih individualnih ložišta postepeno prelaze na gas, koji je manje štetan za životnu sredinu.
TNG i CNG u Srbiji
Upotreba TNG je mnogo rasprostranjenija u Srbiji u odnosu na CNG i prodaje se na gotovo svim pumpama. Predstavlja jedno od najjeftinijih goriva za pokretanje vozila.
Dok je cena dizela u Srbiji 197 dinara, a benzina 181 dinar, cena plina je nešto viša od 100 dinara. Međutim, zbog visokih državnih nameta TNG u Srbiji je među najskupljim ne samo u regionu, već i u Evropi.
Prema podacima sajta Global Petrol Prices, jeftiniji TNG od Srbije imaju Hrvatska, Severna Makedonija, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Albanija.
Uređaji za TNG i CNG su drugačiji, pa je tako drugačije i punjenje goriva koje za CNG u Srbiji postoji samo na nekoliko desetina stanica. Na sajtu CNG Europe, navodi se da vozači mogu da natoče CNG na nešto manje od 50 stanica u Srbiji.
CNG u Srbiji košta oko 120 dinara po kilogramu.
Maja mislim da treba akciza i na vodu i vazduh da se uvede.