Prethodni članak
Kukavičko ponašanje predsednika Srbije je bruka Srbije
Емитери преноса конференције за новинаре председника Републике Александра Вучића били су по прописима дужни да симболом у доњем делу екрана означе да се ради о програму који садржи пласирање производа. У овом случају два: флаширане воде Аqua Viva и робе опасније за конзумирање – председника Републике.
Необично али, иако председник ретко када говори истину, морамо уз ризик да прихватимо да званична Србија са минирањем канала Ибар-Лепенац нема ништа.
Али нам је потпуно неприхватљив однос председника Републике према овом питању, који завршни акценат у анализи већ дуго трагичних дешавања на Косову и Метохији ставља на већ стоти пут објављену информацију да „ћемо пензионерима повећати пензије 10,9 одсто“. При чему је „ми ћемо повећати пензије“ ординарна лаж, јер се пензије повећавају у складу са законом, а не по било чијој политичкој вољи.
Председник Републике на конференцији за новинаре није ни покушао да објасни своје контрадикторне тврдње „да је он најпоштованији лидер на свету“ и истовремено „да најразвијеније државе света подржавају Куртија“, као што није, јер није у стању, покушао да објасни шта је омогућило шиптарским сецесионистима да данас дивљају на КиМ и протерују преостали српски народ.
А и како би могао, јер наследио је север КиМ са свим институцијама државе Србије у пуној функцији, а својом издајничком политиком и неуставним споразумима све их препустио шиптарским сецесионистима.
Зато председник Републике кукавички бежи од расправе о КиМ у Народној скупштини, храбар само у монолозима на ТВ ПИНК-у.
Јадно!
_____________________________________________
Zrelo je za političku nagodbi
Nema rešenja za kosovski problem bez Amerike! Ovo je naša prilika. Treba izneti fer predlog Trampu, na ono što je Vučić potpisao u septembri 2020 u Vašingtonu, jer je on pragmatičan. Predlog bi se sastajao od toga da bi trebalo da vodimo dijalog direktno sa Tiranom, a ne sa Prištinom.
Direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli izjavio je da kada bi se Srbiji vratio onaj deo Kosova, gde je većinsko srpsko stanovništvo i kada bi bio napravljen koridor do zapadne Albanije, kako bi Srbija dobila izlaz na more, što je američki predsednik Truman i zahtevao 1919. godine, onda bismo imali dobitnu kombinaciju između Srbije i Albanaca, bilo onih sa Kosova, bilo onih iz Albanije
To je fer predlog i kompromis i tako bi svi nešto dobili i svi bi nešto izgubili. I onda ne bismo morali da priznamo Kosovo.
Da li je moguće da Srbija dobija uzlazak na more!?
Velike sile teško priznaju sopstvene greške. Zato je konferencija malo verovatna. Najpoštenije bi bilo da otvorena pitanja budu rešena na velikoj, međunarodnoj konferenciji, opštom promenom granica po demokratskom načelu.Toje,naravno,čist idealizam. Takav presedan bio bi globalno uticajan a za mnoge koban.Ne mogu da navedem primer da su takve konferencije sazivane u miru, one po pravilu dolaze kao posledica ratova koji su suštinski unapred odlučili njihov ishod. Mislim da će, ako bude kompromisa da se Srbiji da izlazak na more, doći do nekakve razmene teritorija,pre svega da bi time prikrili promenu granica.U svojoj oholosti zemlje Kvinte i ne pomišljaju da su uništavanjem SFR Jugoslavije i priznavanjem Kosova sami već srušili načelo nepromenljivosti granica nezavisnih država. Ta nepravda prema Srbiji se kad tad mora ispraviti, a najbolje sad za pregovaračkim stolom.