Trener i ekipa za uzor

Omladinci nekadašnjeg FK Borac koji su 1973. godine bili vicešampioni u tadašnjoj Jugoslaviji ostaće upamćeni kao generacija za primer, kao generacija koja je postigla najveći sportski uspeh među svim selekcijama ovog kluba.

Tvorac tog tima bio je naš sagovornik, fudbalski trener Mihailo Kolarević.

Iz ove omladinske ekipe Borca, njih devet je kasnije zaigralo za prvi tim, što je i osnovni cilj rada trenera sa mlađim kategorijama.

Mihailo Kolarević

– Po meni to je pravi cilj svakog trenera, da kod mlađih kategorija stvara igrače za prvi tim, ostalo su da takko kažem vaspitno-obrazovni ukrasi. Da ih stimulišete da budu dobri đaci, da budu pošteni i vredni, da budu uzor ostaloj deci. Iz ove generacije njih šestorica su završili fakultete, Radulović je za sada prvi i poslednji iz Čačka koji je postao međunarodni fudbalski sudija, Veljko Negovanović je bio omladinski reprezentativac Srbije, godinama je bio uspešan sportski i društveno-politički radnik, predsednik Skupštine Grada Čačka a pre toga i predsednik Gradskog fudbalskog saveza. Neki od njih zaigrali su za prvoligaške fudbalske klubove, recimo Bogić Bogićević za FK Galeniku (kasnije FK Zemun), a kasnije kao trener vodio kruševački Napredak, ivanjički Javor i Borac. Dragan Janićijević je igrao za prvi tim Spartaka u Subotici, a Milovan Ćirković bio je omladinski i kasnije olimpijski reprezentativac Srbije i imao značajnu igračku i trenersku karijeru u inostranstvu – kaže Kolarević.

Neki koji iz te generacije koju je vodio trener Kolarević, nisu uspeli da se nametnu za prvi tim, ostvarili su se kao treneri seniorskih selekcija. Na primer Aco Jakovljević i Radovan Gudurić koji su zajedničkim radom seniorski tim uveli u Prvu ligu.

– Evidentno je da je za svako poštovanje generacija koja je tri puta igrala kvalifikacije za Prvu ligu, generacija koja je izbacila Partizana iz Kupa Srbije i to pobedom u sred Beograda. Tada se nije ostvario san ulaska u Prvu ligu, ali se potvrdilo da se u klubu radi stručno i kvalitetno, kako sa mladim igračima tako i sa seniorima bez obzira na skromnu infrastrukturu koju je klub imao. Držali smo treninge na njivama i na džombastom pomoćnom terenu i uspeli da napravimo odlične igrače i za prvi tim Borca i za neke druge prvoligaške klubove. To vam je ona izreka da ne bije boj oružje, nego bije srce u junaka – kaže Kolarević.

Mi bismo rekli da je to ilustracija tvrdnje da se uspešni igrači ne stvaraju zahvaljujući treniranju na travnatim terenima, već pod vođstvom stručnih trenera pa makar trenirali na nivama i po džombama.

Generacija Borčevih omladinskih vicešampiona iz takmičarske 1972/73 godine nije najuspešnija u poslednjih 50 godina, već slobodno se može reći da će tako ostati i u naredne dve godine tj. za stogodišnji period od 1926. kada je klub osnovan pa do 2026. godine.

Osim toga ne da više ne postoji FK Borac, osim FK Borac 1926 čija uprava prisvaja istoriju i sportske uspehe FK Borac, ali ne i dugove koje je uprava Borca napravila, već ne postoji više ni Jugoslavija u kojoj su omladinci Borca bili vicešampioni.

Ono što i dalje postoji je sećanje na uspeh ekipe koju je trenirao Mihailo Kolarević, uspeh koji može da posluži kao uzor sadašnjim i budućim mladim selekcijama i trenerima tih selekcija i rukovodstvima fudbalskih klubova u Čačku kakav treba da budu rad i filozofija trenera koji rade sa mlađim selekcijama. I šta treba da im bude cilj.

Za početak, kada već vole da se kite tuđim uspesima, naša poruka sadašnjem rukovodstvu FK Borac 1926 je da pored svih onih fotografija kojima su okitili hodnike na Gradskom stadionu, na centralno mesto okače fotografije ekipe omladinskog vicešampiona Jugoslavije i trenera te ekipe – Mihaila Kolarevića.

________________________________________________________