Užički gimnazijalci pridružili se akciji „Zastani Srbijo“

Učenici Užičke gimnazije pridružili su se akciji „Zastani Srbijo“ i na 15 minuta u centru grada, zajedno sa svojim sugrađanima, odali poštu nastradalima u obrušavanju nadstrešnice sa železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra ove godine.

To je četvrti put od te tragedije da se Užičani okupljaju i iskazuju tugu za nastradalima, solidarnost sa porodicama žrtava, ali i protest što se ne  procesuraju krivci za tu tragediju.

Gimnazijalci i ostali građani okupili su se na Trgu partizana, a potom su, od 11,52 do 12,07 časova, blokirali saobraćaj u Ulici Dimitrija Tucovića.

U tišini, držali su transparente sa porukama: „Ruke su im krvave“, „Ko je kriv?“ i druge. Blokada je protekla mirno, bez negodovanja vozača, a okupljeni su propustili sanitetsko vozilo.

Gimnazijalci su objasnili da su se pridružili blokadi po odluci đačkog parlamenta i da su na skupu bili samo oni učenici koji imaju nastavu u drugoj smeni, pa time nisu gubili časove.

– Došla sam da odam počast nastradalima u Novom Sadu. To je naša obaveza. Ko će to da uradi, ako ne mi, srednjoškolci i studenti, budući akademski  građani – kaže Jana, učenica Užičke gimnazije.

Iz istih razloga je došao i Veljko koji ocenjuje da je „strašno to što za smrt 15 nedužnih ljudi niko nije odgovarao“.

– To je još jedan i tragičan dokaz velikih grešaka u sistemu i svako bi trebalo da, bez obzira na političko opredeljenje, pokaže nezadovoljstvo sadašnjim sistemom u kome retko šta funkcioniše – kaže Veljko.

Vladislav, takođe gimnazijalac, svedoči o tome da se skupu pridružio kako bi „odao poštu nastradalima u novosadskoj tragediji i pokazao nezadovoljstvo trenutnom vlašću i stanjem u celoj državi“.

Među okupljnjima bila je i Ivana, studentkinja Građevinskog fakulteta u Beogradu da, kako je rekla, „oda poštu nastradalima u Novom Sadu i podrži svoje kolege u Beogradu, kojima će se uskoro pridružiti“.

Profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Gordana Danilović, učesnica ranijih okupljanja u okviru akcije „Zastani Srbijo“, kaže da bi na takvim skupovima trebalo da budu „svi oni koji razumeju elementarno značenje pojma odgovornosti“.

– Živimo u zemlji u kojoj se kažnjavaju isključivo misleći ljudi. Da nisam ovde, bilo bi me stid da izađem pred svoje đake i da im govorim o primerima solidarnosti, požrtvovanja i odgovornosti u književnosti, a da sama čekam da neko drugi reši sve naše probleme – poručila je profesorka Danilović.

_________________________________________________________