Ima jedna pećina stroga

Сирова реплика на прелепу дечју песму Љубивоја Ршумовића.

Реплика је посвећена: такозваним судијама Уставног и Управног суда Републике Србије, запосленима у органима државне управе, локалне самоуправе, полицијским и органима правосуђа, образовним, научним, институцијама итд. у нади да ће једнога јутра угледати сунчеву светлост и осетити дух слободе.

Унапред се извињавам ако сам овим стиховима некога увредио. Намера ми је била да охрабрим становнике пећина да се усправе и изађу на светлост дана међу слободне људе.

Велимир Митровић

Има једна пећина строга,

она је господар живота  мога.

Прво сам пећински испит положио,

па га у вечну службу заложио.

—

Од тад сам, ваљда свакако знате,

редовни прималац пећинске плате.

Сада могу управо стога,

У њој да живим све до гроба.

—

Савијам кичму, обарам поглед,

то је главни пећински обред.

Клањам се дневне светлости боје,

да не осветли она грбе моје.

—

А кад ми пећина пензију даде,

оствариће се све моје животне наде.

Чуваћу се и тад дневне светлости,

Довека захвалан пећинској милости.

—

Позивам људе пећинског соја,

да сви погуре леђа своја.

Тако нам часног имена свога,

поштујмо пећину као Бога

jeр у њој живи Баба Рога.

Izvor: Cemaforum.rs

__________________________________________________________