Prethodni članak
Prelazna Vlada jedino rešenje
Потпредседник Новог ДСС-а Предраг Марсенић оценио је данас да је Прелазна влада једино решење за излазак из тренутне политичке кризе у Србији, а да су досадашњи избори у режији СНС-а били извор проблема.
Он је подсетио да је странка чији је он високи функционер и народни посланик међу првима говорила у јавности о формирању прелазног кабинета чији би задатак била припрема слободних и демократских избора.
Гостујући на телевизији Н1 Марсенић је нагласио да је услов за почетак разговора са влашћу њен пристанак на идеју Прелазне владе.
– Било која врста разговора са таквим људима је тешка – став је Марсенића, који додаје да „ако се сада нешто не промени, ми ћемо се суочити са неким новим надстрешницама“.
– Александар Вучић је рекао да не пристаје на концепт Прелазне владе, али исти тај човек је обећао раније да ће бранити Србе на Косову и Метохији као вук, а сада се понаша као зец – подсетио је један од челника Новог ДСС-а.
_____________________________________________________________
Ustavotvorna skupština – lek protiv bezdržavlja?
PRVO OFORMITI USTAVOTVPRNU DKUPŠTINU
Okolnosti u kojima se održava ustavotvorna skupština
Po pravilu, ustavotvorna skupština se održava u tzv. revolucionarnim vremenima, dakle u slučaju kad postoji nasilan ili bar radikalan prekid određenog tipa vladavine, najčešće autokratskog. Razlog za donošenje novog ustava putem ustavotvorne skupštine leži u potrebi da se, pored faktičkog diskontinuiteta, postignutog revolucionarnom promenom, ostvari i pravni diskontinuitet sa, po pravilu, nelegitimnim pravnim poretkom.
Ovlašćenja ustavotvorne skupštine
U istorijskoj praksi, zadatak ustavotvorne skupštine se svodi na donošenje ustava, posle čega se ova skupština raspušta i organizuju se izbori za parlament redovnog saziva. Ujedno, u ovome bi se mogla kriti klica mogućeg neuspeha izbora i argument populista da su još jedni izbori nepotreban i skup izazov za jednu siromašnu državu. Takvima se može odgovoriti da ustavotvorna skupština može sama odlučiti da nastavi svoj život, kao „obično“ legislativno telo. Ako ima kapacitet da donese ustav, ustavotvorna skupština ima i kapacitet da odredi sopstvenu sudbinu. Jedino „obična“ skupština nema kapacitet da se proglasi ustavotvornom, a u javnosti upravo ima zalaganja za tako nešto.
Pravi zahtev, daj boze da bude strajk i da se tako zavrsi.