Prethodni članak
Vuk Drašković podržao studente
Objavljeno 25/12/2024
Autor: Vuk Drašković
Novosadska nadstrešnica i ubijeni ispod nje, neprolazna su optužnica protiv nerazvlašćenog poretka rušitelja „političkih nadstrešnica“ tokom minule tri decenije i tragičnih posledica koje jahači srpske apokalipse zatrpavaju zaboravom, crkvenim molebanima, i zaglušujućom propagandom službi i vlasti da nisu njihove ruke nimalo krvave, nego su krvave ruke Amerike, Evrope, Zapada, svih u svetu, osim „država slobode“: Putinove Rusije, Kine, Severne Koreje, Irana, Venecuele, diktatura u Africi.
Velika i sudbinska „nadstrešnica“ srušena je u Beogradu, u junu 1991. Da bi se sprečio rat i očuvala ona velika država od Alpa do Đevđelije i od Segedina do Jadrana, Zapad je garantovao ubrzano članstvo Jugoslavije u NATO alijansi i tadašnjoj Evropskoj zajednici, i velike novčane donacije za demontažu poretka službi bezbednosti.
Ne! – odgovorili su i Slobodan Milošević, i te službe, i antizapadnoj ideologiji zavetovani generali Vojske, i Crkva, i bučna većina nacionalne elite. Miniranjem te „nadstrešnice“, započeo je strašni i besmisleni rat, u kome su ubijeni i država i više od dvesta hiljada ljudi!
Obogaćeni, alavi, osioni, nedodirljivi, okićeni ordenjem i nacionalnim počastima, rušitelji Jugoslavije, njihovi mafijaši, eskadroni smrti, „bašibozuk, bagra i brabonjci“, kako ih je nazvao Koča Popović, oborili su 1994. i „Plan Z-4“, političku „nadstrešnicu“ nad Srbima u ratom raskomadanoj Hrvatskoj. SAD, Rusija Borisa Jeljcina i Evropska unija Srbima u Srpskoj Krajini, da bi rat u Hrvatskoj prestao, garantovali su status države u državi Hrvatskoj. Ne, ne, ne! – ratoborno je odgovoreno.
Ubrzo, u hrvatskoj ratnoj ofanzivi nazvanoj „Oluja“, više od dvesta hiljada Srba Krajišnika svoj zavičaj i svoje vekove života u Krajini odneli su u strašnoj izbegličkoj koloni, a mnogi su i ubijeni. Svi oni koji su rušili i srušili „Plan Z-4“, saučesnici su u velikom zločinu nad krajiškim Srbima. Oni su časnici hrvatske „Oluje“.
Udba i njeni oficiri srušili su 1997. koaliciju „Zajedno“, nadonosnu političku „nadstrešnicu“ nad Srbijom. Posle tromesečnih demonstracija i pobede u svim većim gradovima, uključujući i Beograd, poraz tadašnje vlasti bio je neizbežan i na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Tri članice te koalicije bojkotuju odlučujuće izbore. Bojkotuju pobedu „Zajedno“. Vlast opstaje i pokreće krvavi rat na Kosovu, sa ciljem da Kosovo bude očišćeno od Albanaca, kao što je Krajina očišćena od Srba.
U Rambujeu, 1999. SAD, Rusija Borisa Jeljcina i EU, nude trajni opstanak pokrajine Kosovo i Metohija u državnim okvirima Srbije, uz garancije visoke autonomije albanskoj većini. Ne! – i tada je odgovoreno. Srušena politička „nadstrešnica“ nad Kosovom uzrokovala je NATO bombardovanje, kapitulaciju i rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN o trajnom progonu države Srbije sa Kosova!
U Beču 2006, na pregovorima o trajnom statusu Kosova, srušena je još jedna politička „nadstrešnica“ nad Kosovom. Odbijen je Ahtisarijev plan, koji je Srbima na Kosovu garantovao gotovo sve ono što je „Z-4“ garantovao Srbima u Krajini.
Rušene su sve političke „nadstrešnice“ spasa i podizane samo „nadstrešnice“ smrti. Pod njima su prekinuti životi i mučenika sa Ibarske magistrale, predsednika Srbije Ivana Stambolića, premijera Zorana Đinđića, novinara Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, sudije Nebojše Simeunovića, srpskih mladića i dečaka u kafiću „Panda“ u Peći…
U granatiranju Sarajeva, ubijeno je i 1.600 dece, a kaluđer jedan je, nedaleko od Srebrenice, blagosiljao streljanje muslimanskih dečaka. Ubijena albanska nejač bacana je u reke i jezera po Srbiji, a stotine njih zatrpani su i u masovnim grobnicama na poligonima Miloševićeve policije u Beogradu!
U toj strašnoj deceniji, ubijeno je i nekoliko desetina hiljada Srba. Suludi projekat rušenja Jugoslavije, koja je bila i najveća moguća Srbija, uzrokovao je stradanje svih. Već dve i po decenije, nema ratova. U svest i podsvest miliona Srba, a naročito mladih koji i ne pamte krvave devedesete, ubrizgava se propagandni otrov „postistine“, koja je laž o svemu. Najveći nacionlani porazi i sramota proglašavaju se za pobede, a zločinci za heroje i moralne uzore.
Prošle godine, na Sretenje, dan državnosti današnje Srbije, izgovorena je morbidna pohvala vinovnika najvećeg nacionalnog ponora u srpskoj istoriji: „Jugoslaviju su stvarali najgori, a srušili su je najbolji.“ Ti „najbolji“ su rušioci „nadstrešnica“ nad državom, nad narodom, nad ljudskim životima, nad zakonima, nad pameću, nad moralom, nad slobodom, nad istinom.
NEIZDRŽ?! – uzviknula je ovih dana jedna studentkinja i u tu reč sažela sve srušene „nadstrešnice“ života, i današnje, i one oborene u zlovremenu, kada ona nije bila ni rođena. Minuti ćutanja za ubijene ispod novosadske nadstrešnice nisu vox clamantis in deserto, glas vapijućeg u pustinji. To je, nadam se, buđenje Srbije iz duboke kome. Podrška studentima.
Klasično spinovanje Vuka. Nijednom ne ukazuje na krivca ove pogibije, na čoveka koji je Srbiju razorio za 10 generacija, nego priča o izeoku zašto je dotle stiglo. I ok je pričati i o tome, ali ne spomenuti glavne krive, nakon svega?
Odgovor za Realan
Jedno je pričati, mrsomuditi, a drugo je kogntivno raditi na otklanjanju uzroka naše tragedije!
Moramo sebi prizanati da smo mi velike mutivode, vekovna smo neodređeni i mutimo bistru vodu, nismo u stanju da jasno razlikujemo politički formu od političke sadržine!
Političkom formom smatram obrazac po kojem većina ljudi želi da živi a pod političkom sadržinmom podrazumevam elemetarna načela građanskog društva koja sadrže poštovanje elemetarnih ljuckih sloboda pojedinca, koja su ponovo standardi civilizacijskog dometa i izražaja kroz ljucku kulture. Nespoznavanjem ova dva suštinska načela ogromnog broja protestanata unosi haos među pobunjene grupe. Oni brkaju političke forme i političke sadržaje. Kojih evidentno je nema u njihovom načelno pokrenutom protestu. Najveća i najvažniji im je atrubit da su studenti.Niko od njih ne traži da se sroče načelni zahtevi šta se zapravo hoći i dključni zahtev bude na prime /SAZIVANJE ISTAVOTVORNE SKUPŠTINE/ i time da privuku ogroman broj građana da izađu iz svojuh stanova i te načelne stavove podrže.Ovi politički protesti se bleda slika nekadašnjih protesta. Ovi se protesti poturaju narodu kao ‘forma nezadovoljstva’ dobro na početku do protesta na slavskom trgu se to može razumeti. Ali gospodo tim načelom je razbijen ili bolje rečeno strh odagnan, sad sledi period jesnog definisanja načela koja bi građanima ubrizgao motivacionu energiju za demokratsku pobinu,od cirka nekoliko stotina hiljada ljudi na trgovima gradova i varoši. Toga neće biti budite sigurni. Jer mi nemamo takve intelektuialne vličine koje mogu te ideje da spregnu u jednu čvrsru vezu koje bi držale građane mesecima pod jednim kišobranom.Zato mora se priznati da je gospodin Vuk Drašković tu snagu, pojavne i intelektualne harizme posadovao.
Evo skoro 40 godina kako Srbija pati u mukama kojim putem krenuti dalja, mi namamo nikakvo idejno rešenje da se prebrodi ova porovalija i sa najmanje gubitaka uđemo u miran istorijski tok kao narod.Tako da nam je suđeno da nam drugi nametnu rešenja jer ih mi ne možemo dafinisati da budu u skladu sa civilizacijskim nosmama koje trenutno važe u svetu.Takva frustrirana društva se obično prilagođavaju nametnutim normama, ali već bude kasno i padamo u masovnu apatiju zasnovanj na nacionalnoj frustraciji. Što ponovo porađa vekovnu stagnaciju kao što se to deševalo pod Turskim vaktom.Istorija nam se može ponoviti samo u malo plastičnijoj formi, turskih serija.
Politički motivi vođa protesata (ako ih uopšte ima) ne smeju biti metafizičke form ili nerealne još opasnije utopijske već realne koje su očevidne i nužne. Sve u smislu da bi narod progledao, prodisao i dosegao racionalno spoznaju stvarnog i mogućeg.
Koliko se sećam, SPO je deo SNS koalicije
Znamo te, sad pokusavas da se ukrcas ako je ikako moguce.
TI NESREĆO SI SA SNS U PREDIZBORNOJ KOALICIJI. PROTIV TAKVIH KAO ŠTO SI TI OVA OMLADINA I PROTESTUJE.
Samo.ovaj olos nemoj da podrzava.
Samo ne moj ih ti podržavati ti si svemu ovome kumovao i reci koliko te plaćaju tebe i Danicu.
Tačno je što si napisao,ali ne može se osporiti da je Vuk prvi koji se drznuo da bude opozicija i bude preteča opozicionaštva u Srbiji.Nikada nisam glasao za njega,ali mu mnoga dela odobravam.
Samo ja nisam ,, zavuka ,, oni drugi jesu .
Slazem se sa svim osudama ovog „Veselnika“,ali opet pomislim,pa mozda mu je doslo iz dupeta u glavu!?Ali ipak mislim da je Srbija uzaludno vodila ratove koje je sramno izgubila.I tada,kao i sada vicina je histericno uz vodju.Bojim se da je sad na redu rat Srbije protiv same sebe,koji ce biti samounixstavsjuci
MRŠ, FUKARO UDBAŠKA! MRŠ!
Oduvek bio UDBAŠ i ubačeni element ovaj Vuk.I sada je deo ovog mafijaškog kartela-kao protiv je a on i Danica mu članovi 565 Upravnih odbora,brat mu Rodoljub sve pokrao u Swisslionu i Takovu i zbrisao na vreme….
Taj udbaš,za koga nikad nisam glasao,je imao oko 850000 glasova protiv,tada,ne prikoslovenog Miloševića.
Reč koja škodi bolja je od laži koja pomeže.
U kometarima se provlači jena žalosna mantra, koja baca ljagu na Draškovića, jer narod mi ne prašta. Njegov najveći greh je što je u Sandžaku, kad je promovisao SPO izgovorio – ko ovde podihne turski barjak ostaće i bez barjaka i bez ruke! Na tu izgovorenu reč rulja je u transu urlala. Ali Vuk je veoma brzo uvideo da je napravio strašan greh i brzo se pokajao izgovorivši u skupštini Srbije – Rasime spasi me !?
Hrićansko pokajanje svedoči NIKO NIJE BEZ GREHA OSIM BOGA JEDINOGA.
Vuk Drašković je u to vreme okupio oko sebe mlade, školovane i na izborima 1990-te je doobio 852,808 glasova kao predsednički kandidat protiv Miloševića!
Da je Vuk uspeo problem Srbije bi bio davno rešen jer on je jedini u poltičkom kodu kroz ovu tragediju sazrevao i učio na sopstvenim greškama.
To vam Velja može svedočiti.
U čemu je razlika između Vuka Daničića, Lampeka i Mozgonje Roštiljca? To bre sve jajare, večito gladno, stoka seljačka.
Nije izgovorio jednu recenicu.Na prvom mitingy y Cacku ispred borceve hale,je pricao o potocoma srpske krvi ,o ubijenim cetnicima na kraju rata.Ikonografija ko 41 da je.Pa onda on na konju,i sl.On je bio taj koji je prvi gurao tu pricy.A kad su pocele da padaju glave,okreno curak.Taj je gori i vise zla je napravio od Seselja.A ja sam jedam od tih 852 hiljade.
Svi ovi koji pljuju Vuka nemaju pojma šta pričaju, niti su pročitali tekst, niti se sećaju šta je sve Vuk uradio. Upravo u njihovim glavama su mozgovi isprani udbaškim lažima.
Veliko je to govno udbaško.
Гледај ти своја посла, остави децу, знају они и без тебе шта ће да раде
Bolje mu je da glođe njeguški pršut nego da jede govna.
🤣🤣🤣🤣🤣🤣
Znaci SNS koalicija i vuk draaskovic SPO pukla znaci li to da vise nepostoji SNS ,a ti bitango Vuce si za sve kriv,odgovara ces pred zakonom za sve patnje naroda
Vuče, pamtimo mi malo duže nego što misliš. Još dok si bio kod Mike Špiljka ćata.
Odgovor za Realan
Jedno je pričati, mrsomuditi, a drugo je kogntivno raditi na otklanjanju uzroka naše tragedije!
Moramo sebi prizanati da smo mi velike mutivode, vekovna smo neodređeni i mutimo bistru vodu, nismo u stanju da jasno razlikujemo politički formu od političke sadržine!
Političkom formom smatram obrazac po kojem većina ljudi želi da živi a pod političkom sadržinmom podrazumevam elemetarna načela građanskog društva koja sadrže poštovanje elemetarnih ljuckih sloboda pojedinca, koja su ponovo standardi civilizacijskog dometa i izražaja kroz ljucku kulturu. Nespoznavanjem ova dva suštinska načela ogromnog broja protestanata unosi haos među pobunjene grupe. Oni brkaju političke forme i političke sadržaje. Kojih evidentno je nema u njihovom načelno pokrenutom protestu. Najveći i najvažniji im je atrubit da su studenti.
Niko od njih ne traži da se sroče načelni zahtevi šta se zapravo hoći i ključni zahtev da bude na primer /SAZIVANJE USTAVOTVORNE SKUPŠTINE/ i time da privuku ogroman broj građana da izađu iz svojuh stanova i te načelne stavove podrže.Ovi politički protesti su bleda slika nekadašnjih protesta. Ovi se protesti poturaju narodu kao ‘forma nezadovoljstva’ dobro na početku do protesta na slavskom trgu se to može razumeti. Ali gospodo tim načelom je razbijen ili bolje rečeno strah odagnan, sad sledi period jasnog definisanja načela koja bi građanima ubrizgao motivacionu energiju za demokratsku pobunu,od cirka nekoliko stotina hiljada ljudi na trgovima gradova i varoši. Toga neće biti budite sigurni. Jer mi nemamo takve intelektuialne veličine koje mogu te ideje da spregnu u jednu čvrsru vezu koje bi držale građane mesecima pod jednim kišobranom.Zato mora se priznati da je gospodin Vuk Drašković tu snagu, pojavne i intelektualne harizme posadovao.
Evo skoro 40 godina kako Srbija pati u mukama kojim putem krenuti dalje, mi namamo nikakvo idejno rešenje da se prebrodi ova provalija i sa najmanje gubitaka uđemo u miran istorijski tok kao narod.Tako da nam je suđeno da nam drugi nametnu rešenja jer ih mi ne možemo dafinisati da budu u skladu sa civilizacijskim normama koje trenutno važe u svetu.Takva frustrirana društva se obično prilagođavaju nametnutim rešenjima, ali već bude kasno i padamo u masovnu apatiju zasnovanu na nacionalnoj frustraciji. Što ponovo porađa vekovnu stagnaciju kao što se to deševalo pod Turskim vaktom.Istorija nam se može ponoviti, samo u malo plastičnijoj formi turskih serija. Banka su stigle.
Politički motivi vođa protesata (ako ih uopšte ima) ne smeju biti metafizičke forme ili nerealne još opasnije utopijske, već realne koje su očevidne i nužne. Sve u smislu da bi narod progledao, prodisao i dosegao racionalno spoznaju stvarnog i mogućeg.
Kad vuk ostri onu stvar na vucica to se zove, kako?