Prethodni članak
Clio / Lažljivica u Kirki
Književni salon Kirka i Izdavačko preduzeće CLIO pozivaju vas na razgovor o knjizi Ajelet Gundar-Gošen – LAŽLJIVICA I GRAD.
Govore
Ljubica Arsić, književnica / Tamara Džamonja Ignjatović, psihološkinja / Zoran Hamović, urednik
Moderira
Dragana Medenica Poljakpetak, 17. januar, 19 h, Književni salon Kirka
(Njegoševa 73/10, Beograd)
* * *
Ajelet Gundar-Gošen
LAŽLJIVICA I GRAD
prevela s hebrejskog Dušica Stojanović Čvorić
Koliko daleko laž može da putuje? Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače?
Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja?
Roman Lažljivica i grad otvara ova pitanja kroz dramaturški vešto vođen zaplet, ostavljajući odgovore otvorenim za svakog od nas. Pišući pitkim i preciznim stilom, Ajelet Gundar-Gošen nudi čitaocima crnohumorne i psihološki duboke uvide u ljudsku prirodu, porodične odnose i fenomen medijskog skandala.
Frustrirana, usamljena sedamnaestogodišnja Nofar provela je nezanimljivo leto služeći sladoled ravnodušnim mušterijama. Nesvesno je iziritirala bivšu rijaliti zvezdu Avišaja Milnera koji se, želeći da bude uslužen, vulgarno požalio na čekanje. Nakon što ga je Nofar opomenula da pazi kako se izražava, on počinje da je ponižava. Duboko uvređena Nofar juri u dvorište, a Avišaj – koji još čeka kusur – trči za njom. „Ostavi me na miru!“, plače puna nagomilanog besa. Njeni vrisci brzo privlače gomilu na scenu i, na njeno iznenađenje, svi su ubeđeni da je Avišaj želeo da je seksualno napadne.
Sada se, prvi put u životu, Nofar našla u centru pažnje. Ona je preplavljena podrškom zajednice i medija koji je predstavljaju kao žrtvu skandaloznog pokušaja napada. Opijena novostečenom moći i osećajem prihvaćenosti, spoznaje da joj laži lako izmiču s jezika, zarobljavajući je u moralnoj dilemi sa razornim posledicama.
Ajelet Gundar-Gošen rođena je 1982. godine u Izraelu. Po završetku master studija psihologije na Univerzitetu u Tel Avivu, studirala je film i dramaturgiju na Sem Špigel, filmskoj i televizijskoj akademiji u Jerusalimu.
Napisala je niz scenarija i producirala kratke filmove prikazivane na brojnim filmskim festivalima u Izraelu i u inostranstvu. Njen prvi roman Jedne noći, Markoviču (One night, Markovitch) osvojio je prestižnu nagradu Sapir (Sapir Prize) za debitantski roman, kao i italijansku i francusku nagradu Adei Vizo (Adei-Wizo Prize).
Preveden je na četrnaest jezika. Za drugi roman Waking Lions dobila je Vingejt nagradu (Jewish Quarterly Wingate Prize), a Njujork Tajms je ovaj roman uključio na listu sto najznačajnijih za 2017. godinu.
________________________________________________________