Zima, zima e pa šta je

Bežeći od mraka avion se spustio na  afričku pistu, pored samog Crvenog mora.

Putnici poskakaṣ̌e i požuriṣ̌e da uzmu svoje torbe i krenu ka izlazu. Nigde nisam žurio i pustio sam ih da odu i da stoje u dugom redu za dobijanje egipatske vize. Platio sam i ja 25 dolara.

Sećam se kada sam pre 40 godina prvi put došao u Egipat i u Kairu u  predstavništvu JAT-a  nakon kupovine vize ostavio kofer. Trebalo je posle nekoliko dana  da nastavim put za Keniju, na studensku praksu, kao postdiplomac beogradskog Ekonomskog fakulteta.

Predstavniṣ̌tvo naṣ̌e avio kompanije bilo je zatvoreno, radilo je samo dva puta nedeljno, kada ima letova iz i za Beograd. Posle jurnjave i traženja, video sam moj sivi kofer zaključan u njihovom magacinu. Mogao sam i da se ljutim, mogao sam da odustanem od puta, ali sam ipak nastavio let.

JAT mi je poklonio kartu, pa  sam ćutao i ostavio poruku da moj prtljag  poṣ̌alju u Najrobi. Danima sam  sa vozačem dolazio na aerodrom. Napokon, sivi kofer koji sam u Čikagu platio 80 dolara od bakšiša iz američkog restorana je stigao.

Aerodrom u Hurgadi je bio skoro prazan Niko me nikada niti prati niti čeka i na to sam navikao. Izlazeći  iz  zgrade,  pozdravilo me je sunce tek malo pomoljeno u daljini. Priṣ̌ao sam jedinim kolima i vozača pitao da me odveze do hotela. Tražio  je 5 evra,  pa se nisam cenjkao.

Posle doručka sam dobio sobu u vili broj 37,  sa dve terase koje gledaju na bazen. Januar je i samo hrabri se kupaju u moru, a ostali gosti na zagrejanom velikom bazenu. Ujutru, kao na čačanski bazenima, čim svane gosti stavljaju peškire na dve – tri ležaljke. Nikad  nisam video toliko tetoviranih  muškaraca i žena u poznim godinama. Turisti iz Engleske i Irske piju pivo, galame po čitav dan, smeju se oko bara u zagrejanom velikom toplom bazenu.

Ako vam je život gorak …

Ja redovno idem  na doručak i na ručak i na večeru, a nije lepo ni da preskočim užinu. Ona obično nudi male krofne sa kremom, a između ručka i večere neki hamburger sa pomfritom.

Ove godine kao i prošle, u hotelu ROYAL LAGOONAS sa njihovom tortom slavim svoj rođendan, koji je doduše tek u februaru.

Kalendar na poklon

Direktoru egipatske avio kompanije,  koji govori ruski i koji je pročitao naslov Srpskog narodnog kalendara, poklanjam knjigu.

Lete vrapci, lete laste, a i život…

Vraćam se.

Znam, Čačak me čeka.

Slobodan Čvorović

____________________________________________________________