Prethodni članak
Kolubara uz studente, sve masovniji protesti (VIDEO)
Objavljeno 29/01/2025
Radnici Kolubari, ako se to ikada i dovodilo u pitanje, svim srcem su uz studente i na strani pravde.
To se potvrdilo i ovog aputa. Iz dana u dan sve su masovnija okupljanja unutar same Kolubare, radnici raznih pogona se okupljaju kako bi pružili podršku studentima u borbi za utvrđivanje pune istine oko pada nadstrešnice u Novom Sadu i ubistva 15 ljudi, ali i bornu za osnovna ljudska prava i slobode u državi.
Danas su se radnci sa kopova Tamnava I i Tamnava II.
Protest su održali i radnici Kolubara Metal u Vreocima.
Bravo majstore, svaka ti čast neka čuju ovo vučićeva bagra
Majstori Iz Kplubare svaka cast i trwba da se podrze Studenti,Maturanti ima tu i vase dece medju njima pa Nemoze neka SNS-OVSKA BAGRA DA BIJE NECIJU DECU.NISU IH NI RADJALI A NI ODHRANILI I ODSKOLOVALI PA KAD SE NJIHOVO DETE POMENE ONI OD.AH BRANE SVOJU DECU BAGRE SNS-A.DO KRAJA DO OSTAVKE VUCICA,SUDIJA,JAVNIH TUZILACA,POLICAJACA KORUMPIRANIH ALI DA SE NEPROVUKU KAO POSLE 5 OKTOBRA 2000 GODINE PA PONOVO DA ISPLIVAJU KASNIJE.NEPOPUSTAJTE
Samo su Cacani,na brzaka oko podneva,oko 15 vozila jurili prema Kolubari.Niko nezna zašto je režim
Milosevica zabranio rudarima po završetku smene da nemogu da idu svojim kućama.
Kada smo bili blizu kopovima Kolubare,hteli smo da uđemo , na glavni put, vec smo krenuli nekom prečicom.
Ulaskom smo shvatili da ulazimo u neki beskrajne puteve i ,zalutali.Jer to je ogromana
povrsina sa nasipom jalovine i niskim rastinjem.Naletesmo na rampu i na desetak naourazanih vojnika.
Neko izadje iz kolone pridje rampi,vojnici tužni posagnute glave
Ništa negovore,.Pridje nas Cacanin i bez pitanja podiže rampu,vojnici okrenute ledja prema nama kao da se kriju od pogleda.Oseti smo da guramo napred i da neće biti problema.
Dođosmo do glavne barake,nigde policije,verovatno što smo ih zaobišli a mi nismo ni svesni gde se nalazimo osim da smo sa prestrasenim i zarobljenim.Nikad neću zaboraviti radost na licima rudara.
Verovatno nas uspešan upad,se čulo sa druge strane gde je bila policija,koja je bila iznenađena.
Ubrzo su počeli da pristižu kola brogratcke registracije i u njima Koštunica.Tada je bilo i boljih auta,kroz razgovor osrednji privatnika iz Beograda.
Tek je tada počela da pristiže preplasena i zabrinuta rodbina rudara iz Lazerarevca i okolnih mesta.
Kada se setim neznam sta je nas teralo da je rekao hajdemo na kraj sveta,svi koji se zavese i čuju su bez razmišljanja skakali.
Kada su se rudari oslobodili počela reka naroda da pristiže i pristiže,mi smo odlučili da je vreme da se vratimo u Čačak.
Krenuli smo a narod samo pristiže kao da je vaše.
Dođosmo do Ibarske magistrale,i bas na onom travnjaka,dva autobusa koja ulazi policija sa automatika.
Bili su ljuti, ali neznam dali na narod ili na vlast koja ih je izvela,za razliku od vojnika koji su bili posramljeni.
Vlast nekada donosi nerazumnoe poteze.
Samo su Cacani,na brzaka oko podneva,oko 15 vozila jurili prema Kolubari.Niko nezna zašto je režim
Milosevica zabranio rudarima po završetku smene da nemogu da idu svojim kućama.
Kada smo bili blizu kopovima Kolubare,hteli smo da uđemo , na glavni put, vec smo krenuli nekom prečicom.
Ulaskom smo shvatili da ulazimo u neki beskrajne puteve i ,zalutali.Jer to je ogromana
povrsina sa nasipom jalovine i niskim rastinjem.Naletesmo na rampu i na desetak naourazanih vojnika.
Neko izadje iz kolone pridje rampi,vojnici tužni posagnute glave
Ništa negovore,.Pridje nas Cacanin i bez pitanja podiže rampu,vojnici okrenute ledja prema nama kao da se kriju od pogleda.Oseti smo da guramo napred i da neće biti problema.
Dođosmo do glavne barake,nigde policije,verovatno što smo ih zaobišli a mi nismo ni svesni gde se nalazimo osim da smo sa prestrasenim i zarobljenim.Nikad neću zaboraviti radost na licima rudara.
Verovatno nas uspešan upad,se čulo sa druge strane gde je bila policija,koja je bila iznenađena.
Ubrzo su počeli da pristižu kola brogratcke registracije i u njima Koštunica.Tada je bilo i boljih auta,kroz razgovor osrednji privatnika iz Beograda.
Tek je tada počela da pristiže preplasena i zabrinuta rodbina rudara iz Lazerarevca i okolnih mesta.
Kada se setim neznam sta je nas teralo da je rekao hajdemo na kraj sveta,svi koji se zavese i čuju su bez razmišljanja skakali.
Kada su se rudari oslobodili počela reka naroda da pristiže i pristiže,mi smo odlučili da je vreme da se vratimo u Čačak.
Krenuli smo a narod samo pristiže kao da je vaše.
Dođosmo do Ibarske magistrale,i bas na onom travnjaka,dva autobusa koja ulazi policija sa automatika.
Bili su ljuti, ali neznam dali na narod ili na vlast koja ih je izvela,za razliku od vojnika koji su bili posramljeni.
Vlast nekada donosi nerazumnoe poteze.