Naprednjačke zidne novine ćute i kriju istinu

Ono što sebe u Čačku naziva dopisništvom svega i svačega sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji i ono što sebe naziva javnim medijima, ono što je predsednik Srbije odlikovao Sretenjskim ordenom za zasluge u „novinarstvu“ i javnom informisanju, pokazalo je još jednom svoje pravo lice.

Pred njihoviim očima, a jednom od njih pred ulaznim vratima, okupilo se na hiljade Čačana da javno iskažu svoje mišljenje. Bila je to impresivna slika mladih i starijih, čak i dece, okupljenih na jednom mestu.

Impresivna slika kada hiljade ljudi svojevoljno ćuti 15 minuta, držeći u uzdignutoj ruci mobilni telefon sa upaljenom lampicom, u tišini u kojoj se čulo samo tiho zujanje dronova koji su iz vazduha snimali taj predivni prizor.

Bila je to impresivna slika kilometrima dugačke kolone ljudi koji prolaze Čačkom u pratnji poljoprivrednika na traktorima i bajkera na motorima.

Na kraju, bila je to i impresivna slika preko deset hiljada ljudi na Gradskom trgu koja pod svetlima sa mobilnih telefona i uz mahanje zastavama horski peva „Pada vlada“.

Sve to bilo je impresivno za izveštavanje za objektivne medije, za one koji se bave javnim informisanjem, za medije koji su kredibilni i sa integritetom.

Oni drugi, koji samo glumataju medije a zapravo su naprednjačke zidne novine, propagandne redakcije, prodane „novinarske“ duše, samozvane reportere sa ograničenim vokabularom, sa manjkom obrazovanja i viškom narcisoidnosti, za dopisnike onih koji su još gori, pohlepniji i pokvareniji od njih, u Čačku se u nedelju popodne ništa nije dogodilo što bi bilo vredno njihove slugeranske pažnje da zabeleže i objave.

Za njihov pojam javnog informisanja ništa se nije dogodilo pred njihovim očima ili bolje rečeno dogodilo se ono što njihova publika ne sme ni da vidi, ni da zna.

Srećom te njihove publike je malo. Mnogo malo.

_____________________________________________________________