Najlakše je okriviti radnika

Državne investicije u fabrike namenske industrije bi podigle bezbednosne standarde i doprinele smanjenju učestalih nesreća koje se događaju u ovoj privrednoj grani, saglasni su sagovornici Danasa. Prema njihovim rečima, bezbednost radnika namenske industrije bi morala da bude prioritet i nikako ne bi smela da bude ugrožena interesima profita.

Dragan Ilić, predsednik sindikata „Zastava oružje“, navodi da je proizvodnja oružja delatnost visokog rizika, ali naglašava da su neophodne investicije koje bi podigle bezbednosne mere.

– Preduzeća namenske industrije imaju iza sebe izuzetno težak period. Pored ekonomske situacije, važno je istaći da je većina tih fabrika razorena tokom bombardovanja 1999. godine. Sve je to doprinelo smanjenju bezbednosnih uslova u kojima rade ljudi. Da bi se to promenilo važno je povećati investicije – navodi Ilić i dodaje da su trenutno fabrike prepuštene same sebi kada je reč o obezbeđivanju sigurnosti svojih zaposlenih.

Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata „Sloboda“ Čačak i Sindikata odbrambene industrije Srbije, slaže se da posao oružara sa sobom nosi određenu dozu rizika. Ipak, prema njegovim rečima, to ne bi smeo da bude izgovor.

– Sindikati u namenskoj industriji i sami zaposleni moraju da insistiraju na poštovanju apsolutno svih bezbednosnih procedura, pa i po cenu da posao stoji. Interes profita ne sme da bude ispred bezbednosti radnika. Oko toga nema pregovora – navodi Jekić.

Iako dozvoljava mogućnost da ljudski faktor bude uzročnik određenog broja nesreća, Jekić napominje da je najlakše kriviti radnika.

Prema njegovim rečima, da bi se smanjio broj nezgoda nužno je da država prestane da u ovolikoj meri oporezuje fabrike namenske industrije.

– Većina fabrika namenske industrije zarađuje novac i ne predstavljaju teret republičkom budžetu. Ipak, one teško mogu da podignu uslove rada, pošto ih država oporezuje u višemilionskim iznosima – kaže Jekić.

Podsetimo, u preduzeću „Milan Blagojević – Namenska “ u Lučanima pre dva dana je izbio požar u kome su četiri radnika povređena. Do požara je došlo na presi za barut, a povređeni su sa opekotinama prevezeni u čačansku bolnicu. Tri radnika koja su zadobila opekotine poslata su na dalje lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beograd, dok je jedan radnik zadržan na ispitivanju u čačanskoj bolnici.

Nesreće

Nesreća u Lučanima samo je jedan u nizu incidenata koji su se poslednjih godina dogodile u fabrikama namenske industrije. Polovinom maja je u valjevskom „Krušiku“ povređeno sedmoro radnika usled rasprskavanja detonatorske kapisle upaljača ručne bombe, dok je prošle godine u istoj fabrici namenske poginuo poslovođa. U fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima pre nekoliko godina su u dva izolovana incidenta povređena dva radnika. U istoj fabrici je 1997. godine poginulo troje, a povređeno sedmoro ljudi. Jaka eksplozija u fabrici „Sloboda“ u Čačku je 2010. godine napravila veliku materijalnu štetu. Za sada najveća nesreća vezana za namensku industriju se dogodila u Užicu, kada je sedam radnika fabrike „Prvi partizan“ poginulo, a 13 povređeno u eksploziji u barutani. Dvadeset dve osobe su povređene 2006. godine u eksploziji vojnog magacina u kasarni „7. juli“ u Paraćinu, a iste godine su u „Prvoj iskri“ u Bariču poginula tri radnika, dok je sedmoro povređeno.

Danas