Kolektivno ludilo režima
Време у којем се у Србији живи је такво да је мало вести које разумне људе могу да изненаде, узнемире или зачуде. Ипак, има оних за које, када их прочитамо, морамо да се упитамо да ли се ради о изолованој фантазмагорији неког СНС-овог функционера или колективном лудилу странке на власти.
Такав је случај и са јавно саопштеним ставом Владимира Ђукановића да „држава треба да покрене потпуну приватизацију већине државних школа, како основних, тако и средњих и са друге стране да субвенционише и да афирмише отварање што већег броја приватних школа. Једнако се ова идеја односи и на универзитете…” , као и да треба „систем приватизације применити и на позоришта, односно оставити само Народно позориште или Српско народно позориште у државном систему“.
Будући да се Српска напредна странка није оградила од ове изјаве и да је Ђукановић већ доказани пробијач роговима идеја СНС ( читај: Александра Вучића) , јасно је да се ради о колективном лудилу актуелног режима.
Идеја је јасна: продали смо Косово и Метохију за подршку САД и ЕУ у инсталирању ауторитарне власти, за исту добит од Немачке и Француске покушавамо да продамо Мачву за ископавање јадарита, а источну Србију, злато и бакар за подршку Кине… па зашто не бисмо онда коме год, али нашем тајкуну, продали,приватизовали целокупни систем образовања, науке и културе, само да се ослободимо слободномислећих људи који нас ометају у пљачкању и свеукупном безакоњу.
То лудило се не лечи, већ се следи „…ал‘тирјанству стани ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“.
И тако ће бити!
___________________________________________________________________
Prema podacima Svetske banke, bruto domaći proizvod po stanovniku u Sloveniji dva i po puta, a u Hrvatskoj skoro duplo veći nego u Srbiji, kod nas ima najviše milijardera, dok su u Sloveniji najmanje razlike između bogatih i siromašnih i tamo niko nikome ne preti da će ga obesiti na Terazijama. Zato bi i mi trebalo da se ugledamo na Sloveniju, koja je 30. u svetu po bogatstvu, a nema velike bogataše.
„Konačno sazreva svest da se ovim putem, kojim Srbija ide u poslednjih tridesetak godina, a verovatno oduvek, više ne može ići. Ova nakazna vlast je deo kontinuiteta nedemokratskog, neofeudalnog nasleđa u kome su političari nekakve paše, izvan domašaja zakona, u kome bez ikakve kontrole vršljaju tajne službe, gde je korupcija modus operandi čitavog državnog aparata. Sve to je zalivano pseudopatriotskim lažima, izolacionizmom i trulom romantičarskom retorikom. Ovo zaista nije pitanje opstanka vlasti, već otkucavaju zaista poslednji trenuci opstanka same države koja je postala neokolonijalna pustoš. Došlo je do tektonske promene retorike i zavijanje raznih polupismenih predstavnika vlasti sada zvuči kao jeka iz kamenog doba. Pozivanje na legitimitet i zakonitost u državi u kojoj važe samo zakoni surove sile. Što pre stvoriti potpuno novi politički kontekst, potpuno novu retoriku, redefinisati osnovne elemente državnosti i ideologija, a pre svega ideje jednakosti pred pravdom“.