Ispred Srbije samo SAD

Sa ovogodišnjim rodom od 63.000 tona Srbija se vratila na drugo mesto u svetu po proizvodnji maline. Računa se i da je u Podrinju, oko Bratunca i Zvornika, letos ubrano još 10.000 tona, što naše malinare skoro izjednačava sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su sa rodom od 75.000 tona izbile na prvo mesto na planeti.

– Prošle godine na čelu te liste bila je Poljska sa prinosom od 120.000 tona, ali je ovog leta zasade u toj zemlji zadesila katastrofalna suša. Pretpostavlja se da je ukupan rod tek između 50.000 i 60.000 tona, i to je siguran znak da će doći do velikog rasta cena u svetu do sledeće berbe – kaže za „Politiku“ Čileanac Felipe Rosas Osa, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO).

To znači da za malinare u Srbiji neće biti zime, jer se već oseća blag rast cena sa početne tačke od 2,6 evra, koliko je plaćano u avgustu. Trenutno, male hladnjače u Srbiji kilogram sorte vilamet prodaju izvoznicima za 300 do 310 dinara, dok miker vredi od 340 do 350 dinara.

Rekordni rod u Srbiji zabeležen je 2002. godine (94.366 tona), kada je naša zemlja bila vodeća u svetu. Kao i 2006. godine, sa proizvodnjom od 90.000 tona, a tada su iza srpskih malinara ostali proizvođači u SAD (65.000), Čileu (63.000) i Poljskoj (52.000).

Inače, Rosas ove sedmice boravi na sajmu u Nemačkoj a upravo se vratio iz Kine sa zanimljivim vestima.

– Tamo sam proveo 15 dana i uverio se da proizvodnja maline u toj zemlji stalno raste. Ove godine je u četiri provincije pod malinom bilo između 3.000 i 3.500 hektara različitih sorata: fertodi, otom blis, britn, heritidž, miker… Novi malinarski region je Tibetski plato u provinciji Kingai. Nadmorska visina je čak 2.500 metara i malina je na toj visini pod potpunom zaštitom prirode. Nema biljnih bolesti ni štetočina i pesticidi se uopšte ne koriste – saopštio je Felipe Rosas.