Curenje informacija

Curenje informacija iz policije u medije, koje je bilo uobičajeno pre nekoliko godina, sada je sprečeno, ali u Srbiji i dalje postoje mediji koji su „povlašćeni“ i kojima je sve dozvoljeno, ocenili su danas učesnici tribine „Curenje informacija – zloupotreba ili interes javnosti„.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je da je legitimna stvar da novinar objavi informaciju koja zanima javnost, ali da je teško proceniti da li će ona nekome naneti štetu, i da je, istovremeno, važno da policija objavljujući je ne poremeti tok istrage.
Policija, rekao je Stefanović, nekad svesno ne demantuje informacije koje se pojavljuju u medijima, iako su netačne, ne želeći da kaže da istraga nekog slučaja ide u sasvim drugom pravcu.
On je konstatovao da je problem kad je informacija netačna, a pravi štetu i policiji i građanima, pa je zato potreban „partnerski odnos sa medijima u razumevanju svega toga“.
Prema oceni Stefanovića, danas informacije iz policije „cure“ mnogo manje nego ikada do sada.
On je objasnio da je, otkako je ministar, uveo sistem da se zna ko tačno, i koliko ljudi, raspolaže određenim informacijama, pa se zato u medijima do danas nije saznalo za najveći broj istraga koje su već završene.
Zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić ukazao je na činjenicu da postoji problem u otvorenosti te institucije prema medijima, koji je u dobroj meri nasleđen iz prošlosti, pa se ljudi ustručavaju da daju informacije medijima.
Kako je objasnio, problem je u preglomaznoj hijerarhijskoj strukturi, potpuno prevaziđenoj, „koja ne postoji više ni u vojsci“, a što je predmet i kritika međunarodne zajednice.
Ilić je podsetio da je postojao period takozvanih medijskih hapšenja, pa je većina tih postupaka okončana bez osuđujuće presude.
U mnogim slučajevima „curenje informacija“ je sredstvo političke borbe i zato bismo morali da uđemo u motiv onog ko medijima dostavlja te informacije, ukazao je on.
Glavni urednik Danasa Zoran Panović je, naglašavajući da ne veruje preterano u „istraživačko novinarstvo“, rekao da se u tom listu „čuvaju od preterane informisanosti“, jer znaju da se iza toga mogu kriti neke druge namere.
On je upozorio da je postojala opasna teza nekad, u vreme vlasti Demokratske stranke, a postoji i sada, da se mediji i vlast predstave kao partner u reformama.
Glavni urednik Blica Marko Stjepanović upozorio je da u Srbiji postoje mediji kojima je sve dozvoljeno, „sa stanovišta etiketiranja, slobode rečnika i ostalog“, pa, ako se već to dozvoli, „i svi ostali krenu ka tom standardu – cela industrija“.
Direktor News grupe Saša Milovanović, bivši glavni urednik Kurira, ocenio je da je curenje informacija u Srbiji na istom nivou kao i u nekim zemljama na Zapadu, ali da je dobro što u policiji sada postoji jedan centar odakle se informiše javnost, a ne nekoliko centara moći, kao ranije.

Iz tih centara moći ranije su davali informacije pojedinim medijima i „pakovali“ afere, objasnio je Milovanović, ne želeći da imenuje tabloide koji su te afere proizvodili, sa obrazloženjem da njihovi predstavnici nisu prisutni na tribini.

Izvor:  FoNet

___________________________________________________