Reality show na čačanski način
Piše: Aleksandar Sretenović
Kada bih nekim čudom upecao zlatnu ribicu, jedina želja bi mi bila da izađem iz ovog košmara od života, zvanog reality show. Nekada sam imao mnogo želja i snova, protkanih nevinom i naivnom željom da svojim ponašanjem i svojim delima, dam svoj skromni doprinos boljem sutra za sve nas.
Ali iluziju i pijanstvo u kojem sam dugo živeo, otreznili su događaji , koji se kao po traci, svakodnevno smenjuju pred mojim očima. Kao nemi svedoci i kao totalno nebitni posmatrači javnog života, protelih dana pratili smo reality show, koje se prikazivao na televiziji Galaksija. Ali ovaj show nije kao ostali. On je bio mnogo više od onoga što mozak prosečnog posmatrača može da rezonuje.
On je bio krajnja faza, ili bolje rečeno metastaza, kancera koji razjeda ovaj grad, a neretko i celu državu Srbiju. Svojim ponašanjem, svojim odlukama i sektaškim ponašanjem, slepo poštujući partijska naređenja, odbornici koji nas predstavljaju u opštinskoj Sali, pokazali su sve ono što je i potrebno za jedan realiti show. Pokazali su nam jasno, da volja pojedinca, pretočena u glasačku mašineriju, može da bude zakon i iznad zakona.
Kako drugačije tumačiti činjenicu da predsednik skupštine, kao alfa mužjak, svojim nastupom praćenim glasačkom mašinerijom svojih stranačkih sapatnika i koalicionih partnera, promoviše kriminal kao legitimni način političke borbe u čemu ga svestrano prate uzdignute ručice odbornika koji čine vlast u gradu Čačku.
Kako objasniti ovom jadnom i nepismenom narodu sa ove strane malog ekrana televizijskih prijemnika, da u poslovniku o radu skupštine, u članu 166, piše doslovce: „Kada se pretres zaključi prelazi se na glasanje. Pre prelaska na glasanje predsednik Skupštine utvrđuje kvorum.“
Opozicioni odbornici su ukazivali da je zakon prekršen i da je 29 odbornika, koji su izglasali vd direktora Gradca, tu odluku donelo kršeći zakon. Ali ne bi ovo bio show, da nije većinom odbornika, koji očigledno ne shvatajući koliku štetu prave, odlučeno da je sve po zakonu.
Postavlja se jedno fundamentalno pitanje: zamislite da sutra na toj istoj sednici skupštine, jedan od odbornika izvadi pištolj i ubije svog neistomišljenika. Da li bi u tom slučaju, ukoliko bi većina odbornika za to glasala, mogla biti doneta odluka, da nije došlo do povrede poslovnika? Da li je zakon toliko promenjiva kategorija, da važi samo za nas obične smrtnike, a za one koji su gore visoko, za nas obične nedodirljivi, za njih postoje posebna pravila, koja se usvajaju i menjaju kako to pojedincima odgovara.
Da li je član 166. Poslovnika o radu skupštine, samo mrtvo slovo na papiru? Čemu onda služi Poslovnik, ako ga većina odbornika može na svakoj sednici tumačiti kako im to odgovara? Ali tu dolazimo da onog što je najbitnije. Ko nas to predstavlja u skupštini grada? Koje su to moralne gromade, koji u svojim javnim nastupima prikazuju sebe kao nepotkupljive borce za ljudska prava, najsavesnije čuvare reda i zakona i predstavnike naroda, koji su elita ovog društva?
To su oni isti koji za račun poslova u javnim službama i javnim preduzećima, prodaju svoju dušu đavolu i spuštajući se na najniže grane ljudskog dostojanstva, podižu ručice i kada su svesni da time krše zakon, braneći tu odluku partijskom disciplinom. I sve to pred očima građana u direktnom prenosu. I nikom ništa. A mi koji to nemo posmatramo, šta je nama činiti? Iako smo ih mi doveli u odborničke klupe, da zastupaju naše interese, mi smo tu nemoćni da bilo šta promenimo.
Ali nije sve tako crno i mračno, postoji svetlo na kraju tunela. Postoji jedan dan, na svake četiri godine, kada ruka običnog građanina može mnogo toga da odluči. Dan koji određuje naš život u naredne četiri godine. Dan nad svim ostalim danima. Dan kada glasamo na izborima. Tada imamo svu moć ovog sveta. Tada sudimo za sve što smo videli u prethodne četiri godine.
Tada sudimo i onima što su kršili zakon i onima koji su ga branili. Samo tada možemo da nagradimo i kaznimo nedodirljive. A taj dan se bliži. Zato obični čoveče, pamet u glavu, nemoj zabiti glavu u pesak, od tebe sve zavisi. Nemoj okretati glavu od problema. Izađi i pokaži svoju volju! Pokaži onome ko krade, da misliš da je lopov! Pokaži onom ko je loš , da je loš! Pokaži da si još čovek i da imaš svoj glas! Nemojte dozvoliti da loši ljudi biraju u vaše ime. Pokažite im svojim glasom šta želite.
Nemojte misliti da to ne možete i da ste nebitni. Vi koji ste gledali direktan prenos skupštinskog zasedanja , videli ste nastup grupe ljudi koji su se udružili, digli svoj glas i uspeli da nađu način da nateraju vlastodršce da ih čuju.Videli ste i grupu ljudi koji su izbačeni sa sednice, jer su pokušali da odbrane zakon. Videli ste da niste sami i da ima još poštenih ljudi, koji su spremni da nešto menjaju. Pokušajte da prevaziđete sve predrasude i misao da vi ne možete ništa da promenite. Pokušajte da shvatite da ste baš vi oni koji odlučuju o svemu. Pomognite da svojim glasom Čačak učinimo boljim mestom za život.
Ukoliko to ne shvatate ili ne želite, svrstavate se na stranu onih koji krše sve zakone i moralne norme, zarad ostanka na vlasti. Zapitajte se samo: Zašto oni tamo žele da ostanu? Šta je to što im je toliko bitno, da zarad toga toga gaze sve moralne norme? Ukoliko ti obični građanine želiš da učestvuješ u tome , glasaj za njih ili nemoj da izađeš na glasanje. Time ćeš pokazati da si na njihovoj strani. Ali nemoj onda da kukaš sledeće četiri godine. Nemoj da na radnom mestu, ulici, kafani pljuješ po vlasti, jer si je ti birao, čak i onda kad ostaneš kod kuće, kao nemi posmatrač uljuljan u mišljenju da tvojim glasom ne možeš ništa da promeniš. Jer laž protiv koje ne želiš da digneš glas, postaje istina! Ta laž postaje zakon!
Taj zakon ti moraš da poštuješ, ti si ga izabrao, jer si ćutao. A za one koji su ga kršili on ne važi. Oni će ostati na svojim mestima i ponovo će od naših života praviti realiti show. Zato mali, nebitni čoveče, digni svoj glas i ŠIRI DALJE, DA LAŽ NE TRAJE. Samo tako možeš živeti bolje. Samo tako možeš izaći iz Matrixa. Samo tako možeš ugasiti reality show.
___________________________________________________________
Truć, truć, bla, bla, pljuc, pljuc…i na kraju, šta je pisac hteo da kaže. Da neko ko nema podršku u biračkom telu i verovatno nikada nije izabrao pravu stranu na izborima ili se eventualno kandidovao, daje sebi za pravo da drugima deli packe i lekcije. Hvala na savetima druže PISMENI, ali mi, kako kažeš NEPISMENI, ćemo i dalje glasati iz svoje glave io po svojoj saveti i kako budemo izabrali tako će nam i biti. HVALA DUŠEBRIŽNICIMA, ALI OVAJ NAROD NIJE NI LUD NI GLUP KAKO GA NEKI POKUŠAVAJU PREDSTAVITI.
A ono da je svaka vlast slika i prilika naroda koga predstavlja?