U prekršaju

Pismo čitaoca

Mandrak Mandrak je bio junak stripa koji smo u detinjstvu rado čitali. On je mogao pokretom ruke promeniti realne stvari u nerealne, njegovi mađioničarski trikovi koje je koristio u hvatanju bitangi su bili izuzetni i maštoviti. Eh… ni taj Mandrak nam verujte ne bi pomogao u saobraćajnim situacijama u kojima se (s) nalazimo svaki dan. Verujem i znam da vam je muka svaki put kada treba da krenete za Beograd. Sama pomisao na šlepere, krivine, zastoje i saobraćajnu policiju već daje osećaj mučnine i brige. Postaviću vam jedno pitanje: Da li ste ikada vozili automobil do Beograda po propisanom ograničenju brzine? Znam! Niste nikada ili skoro nikada…

 Osuđeni smo da budemo u prekršaju!!!! Osuđeni unapred, jer neko želi da se zaštiti, da zaštiti svoje propuste i nesposobnost. Kada bi se zaista strogo vozilo po ograničenju, uz protok saobraćaja koji je sada na „Ibarskoj magistrali“, do Beograda bi se stizalo za četiri sata, Srbija bi bila u kolapsu, privreda bi stagnirala. Čak ni vozila saobraćajne policije koja nisu pod rotacijom ili zvučnim signalom nisu u stanju da ispoštuju ograničenje, jer realno ne bi uspeli da na vreme stignu i ispune svoje radne zadatke. Selektivna pravda „Presecanje po stomaku“, trnci i ’ladan znoj na čelu pojave se redovno kada primetimo saobraćajnu patrolu pored puta jer kazne za prekršaje nisu ni male ni naivne. Problemi koje nosimo iz kuće i sa posla odvlače misli tokom vožnje i koncetracija pada, greške su izvesnije. Razočarenje koje dolazi shvatanjem da su „saobraćajci“ zaustavili baš vas ili samo vas, a ne i sve druge koji su na tom mestu napravili isti prekršaj, pojačava osećaj da se kažnjava po principu lutrije. Kaže se: „nisam imao sreće danas, zaustavila me policija, napisali mi kaznu“. Zar je samo sreća potrebna danas da se stigne kući sa posla ili obrnuto, računam da će nas ona i zaštititi od pijanih ludaka za volanom. A možda su ipak samo zvezde i sazvežđa krive. Finta levo da sve ipak nije prepušteno slučaju, neko se dosetio kako da unesreći što više vozača i ugrozi njihove živote i poslovanje računajući da svi žure i da su ne obazrivi.

Operacija „Paukova mreža“ je vrlo jednostavna, a neustrašivi genijalac dolazi do instant uspeha hvatajući svakodnevne prolaske kroz crveno svetlo na semaforu. Ne obrate ljudi pažnju da na semaforu „kod Crnogorca“ iz pravca grada nema zelene strelice na semaforu za skretanje levo, a vozila iz pravca „Jelice“ skoro uvek ima jako puno. Potrebna je procena i osećaj ne ući u raskrsnicu koju ne možete napustiti pre isteka zelenog svetla, ali na ovom mestu to može potrajati i 30 minuta ukoliko smo neodlučni. I zamislite sada, ukoliko morate proći ovom raskrsnicom samo jednom dnevno, a u godini koliko je to? O pa da, izgubili ste dozvolu na tri meseca sigurno, kaže „Marfijev zakon“. Obzirom da sad iz juna meseca stižu pozivi od MUP-a računajte da je sada novembar i da možda morate da polažete ponovo a niste svesni! Ali dok vas ne stigne ruka pravde bahati i neodgovorni vozaču uživaj u slobodi vožnje i posedovanju već izgubljene dozvole. Ne, nemojte očekivati strelicu za skretanje u levo jer nije u opštem interesu društva i države, nečijih karijera ili šta već. Hmm, možda i grešim, biće izbora a narod nije ljutiti …

__________________________________________________________