Prethodni članak
Srbijo, vreme je za zbogom
Našminkala sam se kompletno, obukla najelegantniju haljinu, obula visoke potpetice, sipala sebi slatki bermet, uzela tablet i počela da pišem. Naspram mene je ogledalo, povremeno namignem svom odrazu i nazdravim. Za sve prokockane šanse. Za sve neprospavane noći. Za sve neuzvraćene ljubavi. Za jednu posebno. Onu najveću. Životnu.
Sećam se, kada smo studirale, moja Jelena i ja smo širom otvorenog srca kupovale majice sa likom naše ljubavi. Imale smo istu ljubav i delile smo je, kako samo iskrene prijateljice znaju. Da nam je tada neko rekao da je ta ljubav neuzvraćena, nasmejale bismo mu se u lice. To je nešto naše, naš grad i naša zemlja. Mi je volimo i ona voli nas. Kako smo samo bile naivne!
Jelena se osvestila mnogo pre mene, spakovala ceo svoj dotadašnji život u 2 kofera i otišla: ”Treba znati stati kada je kraj.” Gledala sam je dok je odlazila i ništa mi nije bilo jasno. Kakav kraj? O čemu ona priča? Pa naš grad je prelep! Na primer u proleće kada sve ozeleni. Ili leti, kada su sva dešavanja na Štrandu. Jesen u Novom Sadu ima hiljadu najlepših boja. A tek zima…Sunce tudjeg neba neće je grejati kao što ovo naše greje, odmahujem glavom dok se ona okreće, mahne mi i ode da se ukrca u neki bolji život.
“Ne vredi. Nema smisla. Odlazim.” Reči su koje sam u godinama koje su usledile čula bezbroj puta.
Iako ni ja nisam videla smisao, ipak sam ostajala. Nadala se. Plašila se. Zašto ostajemo u lošim vezama? Zašto ne želimo sebi da priznamo da je odnos u kojem se nalazimo jednostrana ulica i da se ne vredi boriti? Da ljubav nije uzvraćena? Šta je to što nam ne dozvoljava da odemo?
Ja sam se nadala. Nadala sam se i dok su mi bombe fijukale iznad glave. Dok su tenkovi prolazili ulicama mog grada. Dok smo radili kontrolni iz latinskog pod svećama, jer je struje bilo najviše dva sata u toku celog dana. A iskreno, u školi nismo ni za sveće imali, već je na svakoj drugoj klupi bila po jedna sveća. Dovoljno da mozeš da vidiš svoju ruku i da nekako uspeš da potrefiš papir na kojem pišeš. Onda je tata odnekud doneo ogromnu lampu koja se punila ona dva sata kada je bilo struje, a posle je satima mogla da svetli, pa su sva deca iz komšiluka dolazila kod nas da uče. Tada sam naučila da u svemu pronadjem nešto lepo i da se samo na to usredsredim.
I tako sam i radila. Godinama. Videla sam samo lepe stvari u mojoj lepoj zemlji. U novinama tražila samo lepe vesti. Žmurila na crnu hroniiku. Na ulicama videla samo bezbrižne ljude. Žmurila na gužve oko kontejnera. Na poslu pronalazila vesele, pozitivne likove, a zatvarala oči na one nesposobne, polupismene, stranački dovedene. Otkrila mnoge divne jogine, koji su pravi biseri od ljudi. U mom balonu od sapunice, sve je bilo lepo. Zaljubljivala se, iskreno i jako, svaki put kao da je prvi put u životu. Ipak, jednu ljubav ništa nije moglo da nadmaši. Ljubav prema mom gradu i mojoj zemlji.
A onda, u svakoj vezi nastupi jedan moment, kada tvoja duša shvati da je kraj. Koliko god velika bila, svaka ljubav menja svoj oblik. Panta rei. Sve teče. I od tog momenta počinjes da primećujes da ti odnos u kojem mnogo više daješ nego što primaš, ne odgovara. Prepoznaš nemir u sebi. Glas koji ti, najpre tiho, a potom sve glasnije govori: “Vidiš da ne vredi. Sve si pokušala, dala celu sebe i ne vredi. Kupi prnje i dok jos imas imalo dostojanstva, odlazi. ”
I onda odeš.
I budes srećna.
Ili se uplašiš, sklupčaš, jako stisneš oči i ostaneš.
Izbor je uvek na tebi.
Nakon tih velikih, životnih ljubavi uvek ostaju neizgovorene reči. Puno emocija. Sreća, pa papir (tj tablet) trpi sve. Bermet je slatko piće, a čuvenu izreku in vino veritas, naučili smo na časovima latinskog jezika. Pod svećama. Vino mi daje hrabrost da toj mojoj neuzvraćenoj ljubavi kažem iskreno šta mislim, pa čak, možda, i ono što ne mislim, a posle ću se opravdavati da sam to izgovorila u afektu. To nisam ja, to vino iz mene govori.
Jebi se Srbijo. Zbog svih ljudi koje si mi oduzela, jer su pobegli od tebe. Zbog svih gradova koje nisam posetila, jer nisam uspevala da dobijem vizu. Zbog svih poslova koje nisam dobila jer su već bili rezervisani za nekog “zemljaka”. Zbog izopačenih moralnih vrednosti. Zbog crne hronike. Zbog tatinih sinova. Zbog izreke: “ Nije bitno koliko znaš, vec koga znaš”. Zbog bombi. Ratova. Ljudi koji se sa ratišta nisu vratili. Siromaštva. Moralnog i ljudskog. Zbog svih prevaranta koje si štitila. Zbog gužvi i redova. Zbog predugog čekanja na lekarske preglede, ukoliko nemaš neku vezu. Zbog svih onih koji daju i primaju mito. Zbog toga što je to ovde normalno. Zbog loše muzike. Zbog toga što veličaš drolje i kriminalce. Zbog toga što su pristojna plata i penzija misaone imenice. Zbog toga što nisi ušla u 21. vek. Zbog toga što sam te toliko dugo volela. Zbog toga sto mi tu ljubav nisi uzvratila. Zbog toga što jos nisam otišla.
Nisi mi majka.
Ne volim te više.
Vreme ja da počnem da mislim na sebe.
Vreme je za zbogom Srbijo.
yogazasvakoga.wordpress.com
Divno i iskreno napisano !!!
Zbogom Srbijo živim u svom svetu !!!
Svaka rec na mestu!! Bravo
Namerno se protura sve vise ovakvih tekstova u kojima se blati Srbija.Mnogi mladi ljudi ce nasesti i otici odavde ,ne shvatajuci da je samo jedna zemlja u kojoj si rodjen i koja je zauvek tvoja.Kakva god da bila i ko god bio vlast ili uredjivao medije,samo jedan komad zemlje na ovom planetu je nas.Na svakom drugom mestu bices stranac ,do kraja zivota.I sve ono sto trazis ,neces naci tamo napolju ali neces imati snage da to priznas ni sebi ni drugima.Ako prestanemo da verujemo u svoju zemlju i svoj narod bicemo sluge drugima.
Velika podrška Vašem komentaru.
Svi ovi koji blate Srbiju bi voleli da im neko sve sredi i uredi pa da se oni vrate…ne žele da se bore sa sivm problemima zbog svojih buduća pokolenja.
Odlazak za „boljim“ zivotom je zivot AMEBE … samo ameba,ako joj staviš na drugi kraj stola šećer ide za tim šećerom, samo da bi zadovoljila svoj stomak.
A sta treba da radimo? Da trpamo pare u dzep korumpiranim politicarima, kriminalcima,doktorima i ostalom „slagu“ ove banana drzave?
I ja sam otisla i ne kajem se.
XL,istina je negde izmedju…
Svesto je ova devojka je napisala je na svom mestu! Nama su misaone imenice: krediti za stanove, putovanja, da nas ne boli glava kada stigne racun za struju i sl. Naucili smo samo da su svi krivi a mi nebeski narod apsolutno bezgresan. Ti koji se predstavljas sa XL, verovatno dalje od svog mesta nisi video, ne znas sta znaci otici na putovanje i druziti se sa ljudima drugih vera i nacionalnosti. Zbog olosa koji vladaju ovom zemljom, mi sa fakultetom radimo poslove koji su ispod svakog naseg proseka za 25000, trpimo nadobudne sefove koje je firma tu postavila samo da nas podsete da ako trazimo da nam se plati zakonski prekovremeni rad, da uvek ima ko ce radi. I nazalost je tako i nazalost to obilato koriste. Svuda u svetu, bio stranac ili ne, sef ne sme da ti se unosi u facu jer mozes da ga tuzis, mora da ti plati prekovremeni rad i to duplo. Mislim, takav im je zakon. A to sto smo sluge drugima, pa nisu krivi drugi, nego oni koji su prodali celu Srbiju i objasnjeno im je kolike su ovde plate i kakvi su ovde zakoni, u prevodu ne funkcionisu. Tako da i meni se jebe za Srbiju zbog moralnih degenerika.
Ja imam 41 godinu zivota i preko deset godina provedenih u inostranstvu.Pricam odlicno dva strana jezika i mogu uvek tamo da se vratim.Ovde sam svojom voljom ,a ne zato sto nemam kud.Ja znam sta sam napisao,ali ne moze svako da provede toliko vremena napolju ,da bi video i shvatio sta znaci imati svoju zemlju,svoje parce neba.Tu prica o plati ,losim sefovima ,tkzv,standardu i ostalim stvarima pada u vodu.Sve sto si napisao ovde je samo tvoj pogled na stanje u zemlji ali ako mislis da je samo plata merilo svih vrednosti i potreba ,jako gresis.
U Srbiji sam imao platu 300 e, za isti posao van granica srbije imam 2500 e, sa 300 e pokrivam u srbiji samo osnovne troskove a sa 2500 mogu sebi da priustim malo vise. Pitanje je zasto moja drzava omalovazava i ponizava mene kao coveka i kao specijalistu kome nije zivotni cilj da se uvali u neko drzavno preduzece ili politicku stranku i da provodi vreme na poslu cekajuci kada ce plata, a ne pomogne tom istom coveku i mnogim drugima da iskazu svoj strucni potencijal, zelju za radom, usavrsavanjem i strucnim napredovanjem od kojeg ima koristi i sama drzava.
Bez komentara,moje suze dok ovo citam ne prvi put sve govore.Jedan kisan tuzni majski dan,suze i obecanje da ce se vratiti na jesen, moje dete, moj prvenac dugo sanjan i cekan nije ispunio.Vec tri godine i vise cekam da shvati da mu je ovde sve, i da je samo ovO NJEGOVA ZEMLJA,SUNCE,VAZDUH,REKE I KUCA.
Zato sto svi odlazite zato zemlja i propada, aj malo pomerite dupe, rizikujte nesto pa promenite nesto, nemojte kukati kako nista ne valja i traziti da vam sve bude servirano na tacni
Овде је све више паметних који се праве будале а на другој страни луда које се хвале својом памећу.
Sve ovo je tacno. I jos mnoga toga ruznog i nakaradnog, nedotupnog, neverovatno bednog i nedolicnog sto nije nije napisano… Ma ko je lud da ide iz svoje Zemlje u „Santicevu„nedodjiju…Moze se pomenuti i filosofija Laze Lazarevica kroz sam naslov knjige,„Sve ce to narod pozlatiti„, a mozemo i Petra Kocica da zovemo u pomoc, da nas brani kao svog „jazavca„pred sudom… Moze se postaviti i Sekspirovsko, „Biti il ne biti, pitanje je sad„…No,sve se ovo svodi na Kafkin „Proces„, SA ILI BEZ NAVODNICA,sasvim je svejedno, jer „tebe„i onako niko nista ne pita zato sto ocekuje neki odgovor, vec zato da bi „ON„i odgovorio, odredio, postupio…Tako je „on„velik i mocan, a tako si „ti„mali i jadan…GLAVU GORE,I RADUJ SE SVOME ZIVOTU,i nije vazno gde ces se radovati, mnogo je vaznije dali ces imati sa kim da se radujes… DIVNA DEVOJKO,ti si na potezu…
Upao sam u rebus..
znaci muka mi je od nekih ljudi, sto ti je trebalo 10 godina da ukapiras da je tvoje parce zemlje ustvari u srbiji? sto nisi dosao posle mesec ili godinu dana? meni je bilo dovoljno toliko da shvatim da svakako ne zelim da zivim gde trenutno zivim, ali.. Da nisi mozda dovoljno zaradio za 10godina u inostranstvu da mozes da kupis auto, kucu i da mozda pocnes neki posao sa tim parama i vratio da se pravis pametan kako je srbija najbolja zemlja sa 100, 200 ili vise hiljada eura u dzepu? dok vecina ljudi (uglavnom obrazovanih i pametnih) radi za 25 000, uzima kredite jer su im preko potrebni iz mnogo razloga, pa se jos neko i bogati od njihove muke. (da nastavim gde sam stao) ..ali je ovo jedini nacin da pomognem roditeljima, porodici koji su u dugovima zbog te iste jebene drzave i toga sto su svi okolo korumpirani pa nisu sami mogli da se izbore za to. I u stvari na kraju shvatim, ne treba mi to parce moje zemlje u srbiji, treba mi samo par ljudi, ali par, ne desetine prijatelja koji te vole odredjeno vreme, a ti ljudi lako mogu da dodju i da ti se pridruze. i onda mi se jos vise smuci kad se na taj komentar nadoveze persona koja prica o amebama, samo me interesuje jedan primer kako se ta persona bori sa problemima, sta je licno ta persona uspela da promeni u srbiji, i sta promenili svi mi koji smo otisli da smo ostali? (mozda se i bori, ali onda ne znam kako ne provaljuje da su to sizifova posla, koji je rezultat te borbe)
Zašto niko nije ovaj tekst nije cenzurisao. I ko ga je uopšte objavio ovde?! SRAMOTA BRE!!!!!
Zasto bi ga cenzurisao, jel ima mozda neka laz u ovom tekstu!
Danas je radnik HoldingKablova dobio resenje za penziju na 21500 din.S.sprema R2,trosmenski rad.Umanjenje od 20% jer je mlad poceo da radi i nema 65god.zivota ali je ispunio uslov od 40god. radnog staza.Plasim se dana kada cu postati penzioner pod uslovom da moja firma opstane i da imam gde da radim jos 5god.Da li moja deca treba da ostanu u ovoj zemlji