Rančevi teži od đaka

Školske torbe osnovaca teške su i po deset kilograma, iako je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da one ne treba da prelaze 10 odsto težine deteta. U novom Zakonu o udžbenicima predviđeno je ograničenje broja strana, odnosno obima udžbenika, ali će to po svoj prilici važiti tek za nove udžbenike, koji će u škole stići za nekoliko godina. Poseban problem je što ograničenje broja strana neće biti obavezujuće već samo preporučeno izdavačima.

Redakciji Danasa javio se otac učenika petog razreda osnovne škole koji pita da li dete koje ima 31 kilogram može da nosi deset udžbenika (od kojih svaki u proseku ima 150 strana), šest svezaka, dva atlasa, pernicu i opremu za fizičko, što je „sadržina“ ranca u najtežem danu u nedeljnom rasporedu. U sličnoj situaciji su i ostali osnovci, posebno od prvog do četvrtog razreda.

– Zakon propisuje da plan udžbenika, koji definiše šta spada u udžbenički komplet za svaki predmet i razred, treba da sadrži i preporučeni broj strana, odnosno obim udžbenika. Time smo hteli da damo do znanja autorima i izdavačima da vode računa o uzrastu učenika. Ali ako je preporučeni obim nekog udžbenika do 250 strana, a izdavač preda rukopis sa 260 ili 270 strana, to ne znači da će on biti odbijen pri pregledanju – kaže Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji je uradio predlog novog plana udžbenika i prosledio ga Ministarstvu prosvete.

Po zakonu, plan za osnovnu školu i opšteobrazovne predmete u srednjem obrazovanju donosi Nacionalni prosvetni savet (NPS), a za stručne predmete Savet za stručno i obrazovanje odraslih. Neizvesno je kada će predlog ZUOV-a stići pred NPS, koji je od marta u blokadi, ali i da li će ministar prosvete iskoristiti zakonsko pravo i doneti taj dokument, ako se Savet ne izjasni u predviđenom roku.

– Primetno je da se broj strana u udžbenicima za osnovnu školu stalno povećava, naročito od prvog do četvrtog razreda i pre svega u udžbenicima matematike i prirode i društva. Zbog toga smo prilikom izrade plana išli na to da se obim školskih knjiga smanji. Zakon predviđa da udžbenik i udžbenički komplet po pravilu sadrže elektronski dodatak, što je dobar način da dobijete kvalitetan udžbenik, a da rasteretite školsku torbu – navodi Mijatovićeva.

Ona kaže da su u predlogu plana udžbenika u nekim predmetima izbačeneradne sveske kao nešto što učenik obavezno mora da kupi, ali je nastavnicima ostavljena mogućnost da uz saglasnost roditelja traže dodatne nastavne materijale. Novi plan je, kako kaže, dosta umereniji nego sadašnji i sadrži „minimum koji je neophodan za kvalitetnu realizaciju nastave“. Predložena je mogućnost da izdavač, recimo štampa jedan udžbenik hemije za sedmi i osmi razred ili gramatiku u kojoj bi bilo gradivo od petog do osmog, a ne da za svaki razred postoji posebna knjiga. Jedna od solucija je zajednički udžbenik za muzičko i fizičko, kako bi se sadržaj realizovao kroz pokret i muziku i to može biti audio-vizuelni materijal, objašnjava naša sagovornica.

Pitanje je, međutim, kako će se izdavači odreći zarade štampajući jednu gramatiku od petog do osmog razreda, kada mogu da prodaju četiri knjige i zarade četvorostruko više. „Kreativnost“ pojedinih autora ide dotle da udžbenici za svet oko nas i prirodu i društvo imaju i po 150 strana, od čega je teksta vrlo malo, a većinu čine fotografije, crteži, grafikoni… Radne sveske su obavezni deo kompleta, a u većini se od učenika traži da odgovori na pitanja tako što će doslovno prepisati delove lekcije iz udžbenika i pritom nešto nacrtati. Roditelji mlađih osnovaca znaju da se matematika do četvrtog razreda gotovo ne otvara, a to se posebno videlo u projektu besplatnih udžbenika. Te knjige, kao i muzičko i likovno, ostale su nove, iako ih je koristilo nekoliko generacija đaka.

Na pitanje kada će početi da se primenjuje odredba o ograničenom obimu školskih knjiga, kada će biti objavljeni konkursi za udžbenike na jezicima manjina i za narednu školsku godinu, iz Ministarstva nam je kratko poručeno „da se na tome radi“, te da će „sve biti spremno za školsku 2016-17. godinu“. Međutim, prema ranijim izjavama nadležnih, nastavnici će za narednu školsku godinu ponovo birati „stare“ udžbenike (već odobrene za koje nije važilo ograničenje obima) i oni će se koristiti tri godine. U međuvremenu će izdavači predati na odobrenje nove rukopise, koji će biti pregledani po novom zakonu. U ZUOV-u potvrđuju da se udžbenici koji su trenutno u proceduri pregledaju po starom zakonu, jer nisu usvojeni novi standardi kvaliteta, niti novi plan udžbenika.

Stručnjaci protiv

– U jednoj od verzija predloga zakona o udžbenicima zalagao sam se da stručna društva treba da definišu koji su udžbenici neophodni da bi se ostvarili ciljevi programa. Kroz plan udžbenika treba da bude oslikan profil i specifičnost predmeta. To je pravi način da se izbegne „štancovanje“ nepotrebnih stvari, a ograničavanje obima će ići nauštrb kvaliteta udžbenika – tvrdi profesor Ivan Ivić, jedan od najpoznatijih stručnjaka koji se ovom temom bavi nekoliko decenija.

Kriterijumi

Gordana Mijatović kaže da su predlog novog plana udžbenika radili zaposleni u ZUOV-u, kao i da su u radnim grupama bili i nastavnici iz škola. Na pitanje po kom kriterijumu je predložen broj strana, ona ističe da se vodilo računa o sadržaju i prirodi predmeta, broju časova, uzrastu učenika…, te da je naročiti preporučeno da knjige od prvog do četvrtog razreda osnovne škole budu tanje.

Danas, V. Andrić