Ženskom liderstvu samo deklarativna podrška

 Žene zauzimaju niže, a muškarci više pozicije u strankama, rezultat je istraživanja u kome se navodi i da je podrška ženskom liderstvu u političkim partijama u Srbiji samo deklarativna, rečeno je na predstavljanju istraživanja. Istraživanje koje je sprovela Akademija ženskog liderstva na uzorku od 150 aktivnih žena i muškaraca članova u političkim strankama je pokazalo da postoji visok stepen deklarativne podrške rodnoj ravnopravnosti, ali nedovoljna podrška, posebno muškaraca, konkretim merama za njenu realizaciju. U istraživanju je istaknuto i da je uočen pozitivan trend u vezi sa političkim učešćem žena, ali da neprepoznavanje rodnih specifičnosti u politici, rodno slepilo, dovodi do nerazumevanja principa rodne ravnopravnosti od strane muškaraca i do nedovoljne podrške konkretnim merama za poboljšanje položaja žena u politici.

– Muškarci su češće kandidati za republičke izbore, a žene za niže nivoe vlasti. Čak 24,6 odsto žena nikada nisu bile kandidatkinje za javne funkcije. Kada je rađeno istraživanje iz 2010. godine taj procenat bio je znatno viši, 47 odsto, što govori o uticaju kvota koje su od tada primenjivane – rekla je autorka istraživanja Višnja Baćanović. Gotovo svi ispitanici, 97,5 odsto njih su izjavili da bi podržali predsednicu na čelu svojih političkih stranaka, iako je istraživanje pokazalo da i dalje postoje veliki izazovi sa kojima se susreću žene u strankama.

Baćanović je navela i da muškarci i žene različito percipiraju položaj žena u strankama dodajući da 57,7 odsto muškaraca smatra da žena ima dovoljno i da učestvuju ravnopravno, dok 51,7 odsto žena smatra da ih nema dovoljno i da ne učestvuju ravnopravno. Prema njenim rečima, muškarci i žene različito vide zastupljenost teme rodne ravnopravnosti.

– Oko 40 odsto muškaraca rodnu ravnopravnost doživljava kao jednu od važnijih tema o kojoj se govori u svim oblastima delovanja stranke i na svim nivoima, dok žene u gotovo 50 odsto slučajeva rodnu ravnopravnost vide kao temu koja je ograničena na organizacije žena – rekla je Baćanović.

Analiza porodičnih odnosa pokazala je da su kućni poslovi kod ispitanica još uvek neravnomerno raspodeljeni, odnosno, da žene imaju manje vremena i prostora za razvoj političke karijere, rekla je autorka istraživanja Ana Pajvančić Cizelj. Prema njenim rečima, za žene su, znatno češće nego za muškarce, razlozi ulaska u stranku samoispunjavanje i društveni kontakti.

– U strankama postoje značajni potencijali, ali nedovoljno iskorišćeni za žensko liderstvo. Žene u strankama se osećaju moćno, osnažene su i dobro umrežene – rekla je Pajvančić Cizelj dodajući da je ideal lidera maskulinizovan te ad se od lidera očekuje da se ponaša “muški“.

Istraživanje o rodnoj ravnopravnosti u političkim strankama sprovela je Akademija ženskog liderstva, a ono je deo dvogodišnjeg partnerskog projekta koji sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Istraživanje se realizuje u parnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde i Centrom modernih veština iz Beograda.

Izvor: Tanjug / Medija centar

_____________________________________________________________________